Može li se Bujanovac nazvati "zatvorenom" opštinom? Prema poslednjem izveštaju organizacije "Transparentnost Srbija", ova opština je u 2021. godini rangirana kao pretposlednja, zauzimajući 144. mesto na listi indeksa transparentnosti lokalne samouprave (LTI), ostavljajući iza sebe samo Preševo. A vratimo li se samo četiri godine unazad, primetićemo da je Bujanovac, te 2017, zauzimao visoko deseto mesto.
Primera radi, samo za jednu godinu (2020/2021), Bujanovac je izgubio čitavih 13 poena (od ukupno 100). Ali kako je došlo do ovog drastičnog pada kada je u pitanju transparentnost rada lokalne samouprave u Bujanovcu? U zavisnosti od pozicije, stižu i odgovori za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS).
I tu postoje razlike u ocenama. Akteri na vlasti misle jedno, oni u opoziciji drugo, dok i nevladin sektor i mediji imaju svoja mišljenja.
Za Salija Salihija, šefa kabineta predsednika opštine Bujanovac Nagipa Arifija, pad transparentnosti u ovoj opštini je "loša vest". Prema njegovim rečima, uzroke treba tražiti u četvorogodišnjem sastavu prethodne vlasti.
"Razloge za ovaj loš rezultat treba tražiti u sastavu bivše vlasti. Mislim da je rad na transparentnosti pogrešno shvaćen, nedostajalo je osoblja u administraciji i nije bilo interesa da se građanima pruže dokumenti od javnog značaja", rekao je Salihi.
Govoreći o stepenu transparentnosti tokom svog mandata, Salihi naglašava da je u okviru postojećih kapaciteta – zadovoljan.
"Verujem da smo prilično otvoreni, posebno u direktnim kontaktima, ali naravno da još moramo da radimo na povećanju transparentnosti", rekao je Salihi.
Istakao je da najpre treba povećati kapacitete za podizanje nivoa dobijanja informacija elektronskim putem.
"Danas se građani putem službene veb-stranice mogu informisati o poslovima administracije, o svakom oglašavanju ili javnom pozivu, o tačkama dnevnog reda Skupštine ili Opštinskog veća", naglašava Salihi, priznajući da to ipak nije dovoljno.
Salihi, stoga, dodaje da se radi na objavljivanju svih odluka koje se odobravaju na sednicama opštinskih tela, ali i onih predloga koji se ne usvoje na sastancima. Što se tiče ažuriranja zvanične veb-stranice, prema Salihiju, to se radi u zavisnosti od potreba koje proističu iz aktivnosti koje se objavljuju.
Opština Bujanovac trenutno nema Službu za odnose s javnošću. Salihi ovo vidi kao "hendikep", kao i nedostatak službe za informacione tehnologije (IT).
"Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji sprečio nas je da imamo dodatnu službu, ali osoblje angažovano u kabinetu predsednika opštine takođe obavlja gorenavedene zadatke", rekao je Salihi.
Uprkos tome što ne postoji služba za odnose s javnošću, opštinska uprava ima osobu koja se bavi zahtevima građana koji žele da dobiju dokumenta od javnog značaja.
"Obično na takve zahteve odgovorimo u roku od tri dana jer imamo i osobu iz lokalne administracije koja se bavi time. S tim u vezi, do sada smo imali vrlo malo zahteva", zaključuje Salihi.
Florim Agaj je jedan od trojice odbornika opozicione stranke Alternativa za promene (AZP) u Skupštini opštine Bujanovac. Prema njegovim rečima, čak ni tačke dnevnog reda u zakonodavnom telu u nekim slučajevima nisu dovoljno jasne. Iz toga se može zaključiti da on nema reči hvale za otvorenost u radu lokalne samouprave.
"Često se dešavalo da je određena tačka predviđena za sednicu Skupštine opštine veoma nejasna. Kao rezultat toga, došlo je do nepotrebnih rasprava u Skupštini. Aktuelna vlast vrlo često ne opravdava na odgovarajući način tačke dnevnog reda iz kojih treba donositi odluke", rekao je Agaj.
Ovaj odbornik pominje slučaj o kojem se raspravljalo celog dana.
"U jednoj tački dnevnog reda trebalo je dati saglasnost za izgradnju kolektivnih stanova za 'socijalne slučajeve'. Kasnije, tokom rasprave, saznali smo da se radi o objektu posvećenom raseljenim Romima sa Kosova. Ovo je bio ozbiljan propust. Vlast uopšte nije bila transparentna u svojoj nameni", naglašava Agaj.
U prilog tezi o niskom nivou otvorenosti, prema rečima sagovornika portala KTJS, ide i neobjavljivanje odluka u Skupštini opštine, ali i promene koje slede nakon nekih odluka, od usvajanja u Opštinskom veću do Skupštine.
"Građani su osuđeni da ne razumeju šta se dešava oko njih dok njihova sudbina često zavisi od određene odluke lokalnih tela", kaže Agaj.
Prema odborniku AZP, čak i neke od aktivnosti koje se objavljuju imaju za cilj favorizovanje vladajućih stranaka.
"Na primer, asfaltiranje neke ulice se na zvaničnoj opštinskoj fejsbuk stranici prikazuje kao zasluga predsednika opštine. Jednom rečju, u Bujanovcu kampanje nikada ne prestaju, imali mi izbore ili ne", naglašava Agaj.
Novinar Nikola Lazić, urednik portala "Bujanovačke", ima brojne kritike na račun transparentnosti u opštini Bujanovac. On tvrdi da je pad pozicije indeksa transparentnosti posledica činjenice da je lokalna vlast "potpuno zatvorena za medije, a sa njim i za građane".
"Problem leži u činjenici da lokalni čelnici ne razumeju da su im mediji prirodni partneri u zajedničkim zadacima, a to su javni interesi zajednice", rekao je Lazić.
On dodaje da lokalna vlast u Bujanovcu medije koji kritički izveštavaju tretira kao neprijatelje.
"U Bujanovcu ima mnogo primera gde se javni funkcioneri prema medijima odnose sa određenim simpatijama ili neprijateljski, onako kako njima odgovara. Iako nam se često dešava da nam ne odgovaraju na telefonske pozive, ne javljaju se, i tako ograničavaju pravo građana na informisanost", naglašava Lazić.
Među mnogim institucijama čiji je osnivač opština, Lazić izdvaja šefa kabineta predsednika opštine, za koga ističe da se trudi da bude transparentan. Drugim javnim funkcionerima, kako kaže, tako nešto nedostaje.
Lazić ima mnogo primedbi na zvaničan veb-sajt opštine, koji je, prema njegovim rečima, zastareo, dok zvanični profil opštine na fejsbuku "više služi ličnoj promociji predsednika opštine".
"Između ostalog, zvanični profil opštine na fejsbuku je samo na albanskom, što nije dobro", kaže Lazić.
Hazbije Limani vodi Udruženje građana "Variacion". Pored toga što je osnivač portala FOLonline, ovo udruženje se bavi i transparentnošću lokalnih samouprava.
"Smanjenje indeksa transparentnosti je nešto što se može očekivati za opštinu Bujanovac. Nedostatak informacija o izradi budžeta ili slanje poziva medijima za praćenje određenih aktivnosti samo su neki od segmenata u kojima se primećuje da lokalna vlast ove opštine nije dovoljno otvorena za građane", kaže Limani.
Govoreći o nedostatku transparentnosti u izradi nacrta budžeta, Limani smatra da se sastanci ne organizuju sa svim indirektnim korisnicima, te da i ti malobrojni sastanci koji se održe nisu otvoreni za javnost.
"Nikada nismo saznali šta su bili konkretni zahtevi ili primedbe određene grupe", tvrdi Limani.
Predsednica organizacije "Variacion" naglašava da ne dobijaju svi mediji pozive za praćenje određene aktivnosti lokalne samouprave.
"Opštinsko veće je skoro zatvoreno za medije. Većina medija nije upoznata sa vremenom održavanja sednica ovog izvršnog tela. Veliki deo njih ne dobije telefonske pozive ili elektronsku poštu o datumu sastanaka i tačkama dnevnog reda", naglašava Limani.
Ona dodaje da, posebno tokom pandemije, nisu stizali pozivi za medije koji se tiču praćenja Opštinskog štaba za vanredne situacije.
"Čak i za ove događaje koji su bili veoma važni za javnost, većina medija nije dobila pozive. Ovo je nešto neprihvatljivo. Iako su odluke donete na ovim sednicama objavile lokalne vlasti, neučestvovanje novinara na takvim sastancima ozbiljan je korak ka netransparentnosti", tvrdi Limani.
Prema njenim rečima, i data obrazloženja za dodelu sredstava na javnim konkursima koje je raspisala opština su "manjkava", sa vidnim nedostacima.
"Što se tiče onih koji dobiju sredstva, kao i za one zahteve koji se odbiju, obrazloženja su vrlo kratka, štura. Nedostaje detaljan opis odluke zašto je jedna organizacija dobila određeni novac a zašto je druga odbijena", zaključuje Limani.
Organizacija Transparentnost Srbija od 2015. godine koristi LTI metodologiju za ocenjivanje i rangiranje jedinica lokalne samouprave na osnovu indeksa transparentnosti.
LTI indeks Bujanovca za 2021 godinu je samo 21.
Od opština u okruženju, Vranje je na sedmom, a Vladičin Han na 12. mestu.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.