Deca koja imaju autizam, poremećaje iz autističnog spektra, cerebralnu paralizu i druge boleste, i njihovi roditelji, zahvaljujući donaciji "nekih dobrih ljudi", kako je kazala predsednica UO Romskog centra za demokratiju (RCD) Ivana Stošić, dobili su neophodnu pomoć u vidu paketa garderobe. Stošić je dodala da njima nedostaju i druge elementarne stvari za život, a da pri svakom apelu za pomoć nailazi isključivo na nerazumevanje šire društvene zajednice i donatora.
"Pokrenuli smo veliko istraživanje među roditeljima koje je pokazalo da porodice, mahom jednoroditeljske, gde majke ne rade jer brinu o detetu, bukvalno nemaju osnovne stvari za život. Sve im je nedostajalo: hrana, lekovi, pogotovo maske i druga zaštitna oprema, sve ono što je potrebno za sprečavanje pandemije, kao i pomoć u garderobi i obući", rekla je Stošić.
Roditelji dece sa poteškoćama u razvoju, kako je istakla, očekivali su pomoć terapeuta iz Razvojnog savetovališta tokom vanrednog stanja uzrokovanog koronavirusom, ali da oni nisu imali sluha da pomognu ovoj deci koja su bila prepuštena samo svojim roditeljima.
"Kako RCD uvek kaže, za tako nešto potrebno je nekoliko dobrih ljudi. Ovim putem, RCD zahvaljuje gospođi Juliji Segel iz Nemačke, inače Srpkinji poreklom, koja je najvše pomogla tako što su njeni prijatelji organizovali akciju sakupljanja odeće i obuće, kako za decu tako i za majke te dece. Neizmerno smo zahvalni što je neko iz dijaspore uspeo da na ovakav način, i to ne prvi put, pomogne deci", rekla je Stošić.
Kako je istakla sagovornica portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), iako su aplicirali kod mnogobrojnih donatora za pakete elementarnih namirnica i stvari za higijenu, "niko nije želeo" da podrži akciju.
"Izgleda da je Vranje neka krajnja linija o kojoj niko ne razmišlja, a zaboravlja se da ova pomoć ne odlazi samo u Vranje nego na teritoriju celog Pčinjskog okruga. Ovde imamo dece iz Trgovišta, Surdulice, Bujanovca i Vladičinog Hana, i svi oni dolaze kod nas budući da Razvojno odeljenje postoji jedino u Vranju", objasnila je Stošić.
Podsetila je da je RCD, zajedno sa Udruženjem "Govori glasno" i uz pomoć Grada Vranja, ali i "ličnim donacijama", uspeo da obezbedi tim ljudi, stručnih lica koji rade s decom. Logoped radi individualno svakog ponedeljka, srede i petka, i grupno, kada sva deca sa četiri eksperta-terapeuta rade po dva sata u utorak i četvrtak.
"Poboljšanje je neverovatno kod gotovo sve dece a roditelji su presrećni. Novac koji smo obezbedili uz pomoć Grada biće dovoljan samo do kraja godine, ne znam šta će se nakon toga dešavati. Apelujem na organizacije, fondacije i pojedince da razumeju teškoće sa kojima ova deca žive, potom i njihovi roditelji, jer je autizam bolest cele porodice, baš kao i cerebralna paraliza ili bolesti iz autističnog spektra", apelovala je Stošić.
Poručila je da se ovakvim (ne)činjenjem porodica izopštava iz društva, jer je društvena zajednica "i na ovom primeru pokazala da žmuri nad tim i da okreće glavu od problema".
"Budimo ljudi, shvatimo da se svi mi nalazimo u lošoj situaciji – ekonomski, zdravstveno i epidemiološki – ali hajde da damo prioritet onima kojima je pomoć jedino bila uskraćena tokom trajanja vanrednog stanja, a to su deca. Njima je šest meseci bez vrtića i škole, ali i bez druge dece i terapeuta, kao šest izgubljenih godina. Hajde da probamo da im nadomestimo i vratimo im osmehe na lica, a i njihovih roditelja", kazala je Stošić.
Naglasila je da se svi roditelji plaše mogućeg ponovnog uvođenja vanrednog stanja, pre svega svesni i poučeni iskustvom da "nemaju pomoć države, uz potpuno nerazumanje Razvojnog odeljenja u Vranju".
"Oni će naravno prestati da rade, to očekujemo, ali ćemo nastaviti da sa decom radimo individualno do kraja godine, dok imamo finansijska sredstva, uz poštovanje svih preventivnih mera. Od januara ćemo imati problem, a roditelji će se organizovati tako da eksperti koji budu radili sa decom budu maksimalno bezbedni, kao i sama deca", poručila je ova majka i predsednica UO RCD.
Zaključila je da je nerazumevanje društva ogroman problem i izrazila nadu da bi veći broj ljudi iz dijaspore koji žele da pomognu deci sa oteškoćama u razvoju značio da bi se problemi poput nedostatka elementarnih životnih namirnica i potrepština lakše rešavali.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.