Miomir Dejanović MiDej, učitelj koji je pre početka ove školske godine premešten iz vranjske u školu u Donjem Neradovcu, istog dana je prekinuo štrajk glađu u koji je stupio u sredu ujutru, nakon što je postigao dogovor sa Tijanom Đokić, direktorkom OŠ "Svetozar Marković" u Vranju. Direktorka Đokić je, kako navodi Dejanović za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), "promenila odluku", pa će ovaj učitelj u Donji Neradovac biti premešten "samo za ovu školsku godinu", dok će od sledeće 2020/21. biti vraćen u matičnu školu.

Slučaj jedne bake koja se u jesenje predvečerje u Nemanjinoj ulici u Vranju kretala po sredini kolovoza, uznemirio je nekoliko domaćinstava iz ove frekventne saobraćajnice, ali i otvorio brojna pitanja o funkcionisanju i saradnji instuticija sistema u gradu. Naime, nekoliko žitelja je izašlo iz kuća kako bi saznali ko je starica, da li zna gde se nalazi i kuda se uputila.

Nakon što je na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) objavljena priča o Miomiru Dejanoviću – učitelju vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković", popularne "Pete škole", koji se usprotivio odluci direktorke ove obrazovne ustanove Tijane Đokić da ga premesti u seosku školu "zato što je ona tako odlučila", osobito jer zbog premeštaja u Donji Neradovac i svakodnevnih putovanja fizički ne bi bio u mogućnosti da se posveti celodnevnoj nezi autističnog sina – na imejl-adresu novinara portala KTJS pismo je poslala Tatjana Aleksić, diplomirani ekonomista Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zaposlena u OŠ "Branislav Nušić" u Rataju kao finansijsko-knjigovodstveni i administrativni radnik, rekavši da je "u istim problemima sa direktorkom Tijanom Đokić" poput narečenog Dejanovića, kao i da "njenom samovlašću nema kraja".

Već duže vreme pažnju javnosti u Vranju zaokuplja slučaj  Slađana Tomića nekadašnjeg direktora Poreske uprave-Filijale u Vranju, koji je nakon dvo i po godišnje borbe za pravdom, a nakon uručenog otkaznog rešenja, presudom Upravnog suda-Odeljenja u Nišu od 28. marta ove godine, trebalo da se vrati na mesto direktora vranjske Poreske uprave. Umesto toga, Tomić za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), iznosi niz neprijatnosti koje doživljava od direktorke Slađane Stojanović (SNS), koja mu je i uručila otkaz:

Učitelj Miomir Dejanović (52), višestruko nagrađivan za u praksi uspešno primenjenu metodologiju i inovacije u radu sa decom, čiji su profesionalni kvaliteti priznati i van granica Republike Srbije, premešten je iz vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković" u seosku školu u Donjem Neradovcu – uprkos tome što na konačnoj rang-listi od dvadesetoro zaposlenih učitelja u popularnoj "Petoj školi" u Vranju (na dan 28. jun 2019) deli drugo mesto po broju osvojenih bodova. Dejanović je kao isključivi razlog nezadovoljstva premeštajem naveo fizičko udaljavanje od autističnog sina Lazara, učenika završnog razreda OŠ "Radoje Domanović" kome je usled nesamostalnosti potrebna celodnevna nega i konstantan nadzor barem jednog roditelja – a problem je u tome što ni Miomirova supruga nije zaposlena u Vranju, već predaje u školi u Krševici.

Ivana Tasić, direktorka JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite Vranje (CSZ) iz Vranja, nije odgovorila novinaru portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) na pitanje da li je članica pokreta Srpska desnica, stranke Miše Vacića koja je početkom jula dobila svoje prostorije u Vranju. Tasić je, međutim, prisustvovala otvaranju prostorija Srpske desnice u delu zgrade nekadašnjeg bioskopa "Sloboda", pozdravivši ulazak ovog pokreta u vranjski parlament; baš kao i u skupštinskoj sali, istog dana, iz prvog reda.

Na adresu portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) stigao je odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome između ostalog piše: Obaveštavamo vas da Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu Sigurna kuća).

Jedan građanin prisustvovao je javnoj raspravi organizovanoj povodom usvajanja revidiranog teksta Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP), dokumenta čiju će primenu pratiti Lokalni antikorupcijski forum (LAF), telo nezavisno od gradske vlasti čije se formiranje očekuje. Zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić nada se da će septembra ove godine Skupština grada usvojiti revidirani LAP, a da ćemo "do kraja godine konačno formirati LAF".

Iako je Ivana Tasić, direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite (CSZ) u Vranju, predstavnicima Romskog centra za demokratiju (RCD) rekla da, kao zastupnica ove javne ustanove, ni sa jednim udruženjem ili nevladinom organizacijom neće u 2019. konkurisati projektom koji se bavi Sigurnom kućom – budući da je ovo prihvatilište pod pokroviteljstvom Centra – ipak je dogovor sklopila sa lokalnim udruženjem Centar za društvene integracije (CDI).

„Planovi integriteta u institucijama sistema socijalne politike sa nadležnostima u slučajevima trgovine ljudskim bićima i u slučajevima partnerskog ili porodičnog nasilja“, naziv je projekta koji je Romski centar za demokratiju (RCD) iz Bujanovca, zajedno sa dva neformalna partnera „Tri tačke“ iz Beograda i „Rime“ iz Zaječara, a uz podršku Fondacije „Trag“, realizovao tokom tri radna dana u Nišu.

Ovogodišnji završni ispit za maturante osnovnih škola u Srbiji, biće upamćen po „probijanju“ testa iz matematike, štrajku beogradske dece ispred ministarstva prosvete, ne podnošenju ostavke Mladena Šarčevića, resornog ministra i organizovanju protesta dece i roditelja u nekoliko gradova Srbije, tog, drugog ispitnog dana. Naime, kao što i „vrapci na grani znaju“ neko je iz jedne osnovne škole u Zemunu, „ukrao“ test iz matematike, rešio ga i dao jednom detetu, koje je poslalo taj isti, urađeni test drugoj deci, pa se on noći uoči polaganja, našao na Fejsbuku. Svršene osnovce su ujutru dočekali direktori škola i saopštili im da tog dana neće polagati test iz matematike, poželeli im sreću na kombinovanom i „tešili“ ih da će imati još jedan dan da dobro obnove gradivo iz matematike. Naizgled normalan pristup đacima, fino obrazloženje, jer i „lepa reč gvozdena vrata otvara“

Romski centar za demokratiju / Koalicija za transparentnost juga Srbije, sa projektom  "Kroz prizmu kulture". Projekat predviđa objavljivanje 20 tekstova na portalu o kulturnim dešavanjima i manifestacijama u Vranju. Značajan je za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i u skladu je sa namenom konkursa. Opis aktivnosti vrlo skroman i uopšten. Rezultati i indikatori nisu dobro definisani, nemerljivi. Jedan stalno zaposlen, pet honorarno i četiri stručna konsultanta, povremeno bez adekvatnih tehničkih resursa. Budžet nepravilno popunjen, nema obavezno sopstveno učešće 20 odsto. Projekat je već podržan donacijom međunarodnog centra Olof Palme International Center u iznosu od 27,06 odsto vrednosti projekta. Komisija predlaže da se projekat ne podrži.

Drugi april, Svetski dan osoba sa autizmom, u Vranju je obeležen manifestacijom pod sloganom "Ne diskriminiše autizam, diskriminišu ljudi".

Predsednica Udruženja "Govori glasno" Danijela Savić istakla je u obraćanju okupljenima na gradskom šetalištu tim povodom, da se razvija osećaj empatije i budi svest ljudi o problemu autizma.

Na ovogodišnjem konkursu za (su)finansiranje projekata iz oblasti kulture, novcem za tu svrhu opredeljenim iz budžeta grada Vranja, jedno je udruženje komisija nagradila čak četiri puta, ukupnim iznosom od 270.000 dinara. Ta celokupna suma nije ni približna najvećoj pojedinačno dodeljenoj svoti na ovom konkursu, ali svakako da toliku opčinjenost komisije kvalitetima nekog aplikanta novija praksa projektnog (su)finansiranja ne beleži, makar ne u Vranju.

Povodom završetka projekta "Isti a različiti u obrazovanju", učenicima i učenicama romske nacionalnosti podeljene su nagrade, a prosvetnim radnicima, psiholozima i pedagozima uručeni sertifikati, čime je Vranje postalo tek treći grad – pored Subotice i Pule – koji je ovaj projekat u praksi uspešno primenio.

Iako je Dejan IVANOVIĆ, član Gradskog veća za nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije, rekao da projekat Romskog centra za demokratiju (RCD) – kojim je ova organizacija civilnog društva konkurisala za (su)finansiranje programa i projekata udruženja u oblasti društvenog i humanitarnog rada od javnog interesa u 2019. godini – nije dobio sredstva iz lokalnog budžeta zato što je RCD registrovan u opštini Bujanovac, a ne u Vranju, što je prema uslovima konkursa bilo neophodno, indikativno je da je novac po ovom konkursu inkasiralo udruženje čije je sedište u Beogradu, kao i jedno iz Novog Sada.

Dani uoči trećeg protesta Vranjanaca „Jedan od pet miliona“, 7. i 8. februar, biće upamćeni po poseti predsednika Srbije Vranju, koji je baš u odavde započeo kampanju „Budućnost Srbije“. U javnosti se tih dana spekulisalo o tome da li je slučajno što Vučić baš iz Vranja počinje obilazak svih 29 okruga u Srbiji.

Do sredine tekuće godine treba očekivati formiranje Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Vranju, nazavisnog tela koje će nadzirati sprovođenje Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) – važne javne politike za borbu protiv korupcije – zaključeno je na konferenciji koju je organizovao USAID Projekat za odgovornu vlast u saradnji sa organizacijom Transparentnost Srbija.

Centar za društvene integracije (CDI) za kratko se vreme profilisao kao jedna od najproduktivnijih i najuspešnijih organizacija nevladinog sektora u Vranju, prevashodno posmatrano kroz širok spektar oblasti kojima se bavi – od ekoloških i tema o podršci Romima, ljudima sa Kosova i Metohije, osobama sa invaliditetom, preko migranata, pa sve do sticanja veština za pisanje projekata i upoznavanja mladih sa kulturnim nasleđem Grada Vranja.

Nakon što je Ivana Stošić fizički onemogućena da sa svojom četvorogodišnjom ćerkom 9. novembra uđe u vrtić "Dejan Petrušijević PR Centar za edukaciju i usavršavanje 'Elementi' Vranje", u koji je devojčica svakodnevno boravila od juna tekuće godine, a posle objavljivanja potresne priče ove majke na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), Stošićevoj su počeli da pristižu pozivi i pisma podrške prijatelja, kolega i poslovnih partnera, kako domaćih, tako i iz "Australije, Nemačke, Španije, Irske, Austrije", uz nadu da će, kako joj poručuju, "Ivana izdržati u svojoj borbi".

Ivani Stošić iz Vranja je na, kako je za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) izjavila ova majka,"brutalan" način onemogućeno da svoje dete odvede u privatni vrtić "Dejan Petrušijević PR Centar za edukaciju i usavršavanje 'Elementi' Vranje" u petak, 9. novembra, gde je devojčica svakodnevno boravila od juna ove godine.

Članovi Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) održali su jednodnevnu radionicu u Vranju za predstavnike medija nevladinog sektora, u cilju edukacije o projektnom menadžmentu medija civilnog društva, finansijskom upravljanju projektima, kao i upotrebi društvenih mreža i novih tehnologija kao platformi za izveštavanje.

Okruglim stolom u zgradi Načelstva u Vranju, kome su prisustvovali predstavnici đačkih parlamenata srednjih škola na teritoriji grada i volonteri Crvenog krsta Vranje, obeležen je Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, na obuci "Dani poverenika u Vranju", rekao je da predstavnici vlasti ignorišu zahteve građana za pristup informacijama od javnog značaja, kao i da se "90 odsto žalbi upućenih njemu odnose na taj problem".

Nije bilo nekih većih iznenađenja prilikom podele novca po osnovu konkursa za (su)finansiranje pojekata u oblasti javnog informisanja za 2018, a u skladu sa okolnostima, aktuelnom političkom situacijom, provladinim medijima i onima koji to nisu.

Na javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture za 2018, Grad Vranje "aminovao" je 34 od ukupno 55 predloženih projekata i za tu svrhu iz budžeta obezbedio 7 miliona dinara.

Centar za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost (CMTDO) iz Vranja doneo je odluku da ustanovi novinarsko priznanje koje će nositi ime Slađane Veljković, novinarke koja je pre sedam godina, 8. jula 2011, umrla posle teže i kraće bolesti, navodi se u saopštenju za javnost ovog udruženja.

U sklopu projekta "Međunarodna koalicija nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope za zaštitu žena i dece od trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja - STOP", koji finansira Evropska unija (EU), u Nišu je održan treći po redu trening-seminar za predstavnike nevladinih organizacija iz Srbije, s ciljem podrške rešavanju izazova savremenog društva – trgovine ljudima, migracijama i rodne ravnopravnosti.

"Na dan 31. decembar 2016. godine dugovanje grada bilo je 1,67 milijardi dinara, ili preko polovine ukupnog budžeta lokalne samouprave. Na dan 31. decembar 2017. taj dug uspeli smo da svedemo na 1,3 milijarde,

Predstavom "Dar", koju su izveli članovi Pozorišne trupe "URA" uz podršku Narodnog pozorišta, odigranoj u velikoj sali Doma vojske u Vranju, obeležen je 15. maj – Međunarodni dan porodice.

"Dijagnoza kliničko-patološke obdukcije, urađena 4. aprila ove godine na Odeljenju za patologiju vranjskog Zdravstvenog centra (ZC), glasi: asphyxia pallida; to je na latinskom, na srpskom znači da se beba ugušila u majčinoj utrobi usled nedostatka kiseonika, nesavesnim radom pojedinih lekara na Ginekološkom odeljenju ZC Vranje.

Položaj medija na jugu Srbije je katastrofalan, usled permanentnih političkih i finansijskih pritisaka, nesaradnje institucija, nameštanja medijskih projekata, fizičkih i sve češćih hakerskih napada na novinare i portale, zaključak je prisutnih medijskih radnika na skupu u Bujanovcu, povodom obeležavanja 3. maja – Svetskog dana slobode medija.

Vranjanka Danijela Nena Savić (43) majka je dva dečaka. Stariji, desetogodišnji Bogdan, u autističnom je spektru, dok se mlađi, Vukašin (8), u potpunosti stavio roditeljima na raspolaganje u borbi svog brata sa autizmom.

Iz budžeta Grada je konkursom za finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata u oblasti društvenog i humanitarnog rada u 2018. godini odobreno 8.300.000 dinara.