Komunalnim programom Grada Vranja za 2020. godinu između ostalog prdviđena je rekonstrukcija najznačajnije, najfrekventnije i najzahtevnije ulice u gradu. Reč je o ulici Bore Stankovića, dužine 710 metara, od raskrsnice kod Gornje kasarne do kružnog toka kod Sabornog hrama “Svete Trojice”.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je 1. jula prošle godine izjavio da će krajem tog meseca početi radovi na rekonstrukciji ulice Bore Stankovića, jer su obavljene sve pripreme za ovu kapitalnu investiciju, vrednu nešto više od 205 miliona dinara. Rečeno je tada da je Ministarstvo privrede Republike Srbije javnu nabavku za rekonstrukciju ulice Bore Stankovića oglasilo 29. marta 2019. godine, a odluku o dodeli ugovora donelo krajem tog meseca.

Razvojno savetovalište – u kojem deca sa invaliditetom mogu da dobiju terapiju i stručnu pomoć, a koje je deo Dečjeg dispanzera za zdravstvenu zaštitu predškolske dece pri Domu zdravlja Zdravstvenog centra Vranje – tokom vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom koronavirusa, "radi", zaposleni su svakog dana na svom radnom mestu, ali decu, kako su portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) preneli roditelji koji su nam se obratili, "ne primaju i ne zakazuju termine za terapije". Načelnik Razvojnog savetovališta, Nenad Mladenović, nije odgovarao na pozive i poruku novinara.

Od 19,5 miliona dinara, koliko je iz budžeta Grada Vranja izdvojeno za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2020, tradicionalno i bez naročitog odstupanja u praksi u odnosu na prethodne godine, najviše novca pripalo je dvema televizijskim kućama – RTV Vranje i TV Vranjska plus – ukupno 15.150.000 dinara. Sa 450 hiljada sufinansiran je portal Pod Pržar press koji je nov na lokalnom medijskom nebu, osnovan pre svega nekoliko meseci, 27. novembra 2019. godine.

Novac iz budzeta Grada Vranja u iznosu od 9.250.000 dinara, namenjen za projekte iz oblasti kulture u 2020. godini, nije uplaćen ni jednom udruženju ili organizaciji koji su “prošli” na konkursu, zbog vanrednog stanja i sprečavanja širenja korona virusa.

"Premeštajem Miomira Dejanovića na drugo mesto rada, Tijana Đokić, direktorka OŠ 'Svetozar Marković' u Vranju, prekršila je odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, člana 18. Zakona o radu i člana 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja", navodi se u dopisu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković.

Priča o Južnoj Moravi pod nazivom "Tužna Morava" koju su 2010. snimili pripadnici udruženja "Extrime" uzdrmala je čitavu Srbiju, ali od toga dana stvari ni na koji način nisu pomerene sa mrtve tačke. Prema navodima izviđača iz odreda "Zavičaj 1903", glavni problemi najvećeg vodotoka u ovom delu zemlje su izuzetno nestabilne obale sklone obrušavanju, velike količine nagomilanog komunalnog i biološkog otpada, generisani otpad na ušću pritoka, nepristupačnost obali i velika pokrivenost vegetacijom obe obale.

Zbog brojnih ekonomskih, socijalnih i političkih problema, u zemljama Balkana malo se prostora ostavlja važnim temama poput ekologije i očuvanja prirodnih resursa. Takva je situacija i u Srbiji.  O tome svedoče česte ekološke katastrofe u svim delovima zemlje. Jedna od njih se nalazi na 7 kilometara od Vranja. Reč je o Aleksandrovačkom jezeru, koje više od jedne decenije nije sanirano i nema svoj status.

Nakon što su aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine ukazali da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji namerno napisan preširoko i ostavlja mogućnost da se mini-hidrocentrale grade i van prostornih planova, reagovali su iz Ministarstva građevine i saopštavaju da je prihvaćen amandman kojim je precizirano da se radi samo o izgradnji objekata za proizvodnju energije iz biomase.

Male hidroelektrane – beznačajna korist i ogromna ekološka šteta, tako u nekoliko reči efekat koji male hidroelektrane imaju na energetski sektor i životnu sredinu opisuju stručnjaci, pozivajući se na studije rađene u Evropskoj uniji i u Srbiji.

Rok od 120 kalendarskih dana od dana uvođenja u posao za realizaciju projekta "Rekonstrukcija Gradskog parka Grada Vranja" istekao je početkom februara tekuće godine, pa je, na zahtev Grada, "zbog nemogućnosti da se u prethodno predviđenom roku realizuje", vreme za njegovo sprovođenje prolongirano za šest meseci, do 24. jula 2020, kako je obrazloženo u aneksu ugovora.

Udruženje Romski centar za demokratiju (RCD) poslednjeg dana 2019. podelilo je paketiće deci sa autizmom i poremećajima iz autističnog spektra, uz saradnju i pomoć "nekoliko dobrih ljudi", kako je rekla predsednica Upravnog odbora RCD Ivana Stošić.

U delotvornoj zaštiti dece neophodna je sinhronizovana aktivnost sistema socijalne zaštite, policije, pravosudnog, zdravstvenog i vaspitno-obrazovnog sistema, zajedno sa udruženjima građana. Najvažnije je pitanje prevencije i sprečavanja nasilja nad decom, poručeno je u Vranju, na javnoj raspravi o Predlogu strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. sa dvogodišnjim Akcionim planom.

Možda smo i mi, odrasli, preterali jer ne razmišljamo da li svakodnevno posvećujemo dovoljno vremena svojoj deci. Da bi se naša deca zaštitila i bila bezbednija, mi, roditelji, moramo da bar pola sata dnevno ostavimo po strani sve što imamo i posvetimo se njima, rekao je Igor Jurić na tribini "Ukradena bezbednost" u Vranju, na kojoj je bilo reči o pedofiliji, trgovini ljudima, vršnjačkom nasilju i drugim opasnostima koje deci prete na internetu.

U Vranju je tribinom o slobodama u Srbiji u sredu otvoreno "medijsko sklonište", mesto gde će, kako je objašnjeno, ubuduće moći da se okupljaju i sprovode svoje ideje građani, organizacije civilnog sektora, kulturni radnici, novinari, političari, rečju - svi oni koji drugačije misle. Ovaj "prostor slobode" omogućiće delovanje svima kojima je okupljanje i delovanje onemogućeno, poručeno je sa skupa.

Ivana Stošić, majka iz Vranja čija devojčica ima poteškoće u razvoju, istakla je na konferenciji za novinare da smatra da autizam i stanja iz autističnog spektra moraju biti zakonom definisana da bi članovi drugostepenih komisija koji daju mišljenje da li treba nastaviti sa bolovanjem i nakon što dete navrši petu godinu života, usvojili zahteve roditelja te dece.

Slađan Tomić je uprkos raznoraznim oblicima mobinga od strane direktorke Poreske uprave u Vranju, Slađane Stojanović i danas zaposlen u Poreskoj, ali ne odlazi na posao jer je 6. novembra suspendovan.  Portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), je celokupnu Tomićevu priču objavio 1. oktobra ove godine.

Nevladina organizacija Romski centar za demokratiju (RCD) je zagovornik za formiranje Socijalno-ekonomskog saveta na teritoriji grada Vranja,  u kome će pored Lokalne samouprave učestvovati Savez samostalnih sindikata Srbije u Vranju, privredna, javna preduzeća i ustanove i privatni preduzetnici.

Miomir Dejanović MiDej, učitelj koji je pre početka ove školske godine premešten iz vranjske u školu u Donjem Neradovcu, istog dana je prekinuo štrajk glađu u koji je stupio u sredu ujutru, nakon što je postigao dogovor sa Tijanom Đokić, direktorkom OŠ "Svetozar Marković" u Vranju. Direktorka Đokić je, kako navodi Dejanović za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), "promenila odluku", pa će ovaj učitelj u Donji Neradovac biti premešten "samo za ovu školsku godinu", dok će od sledeće 2020/21. biti vraćen u matičnu školu.

Slučaj jedne bake koja se u jesenje predvečerje u Nemanjinoj ulici u Vranju kretala po sredini kolovoza, uznemirio je nekoliko domaćinstava iz ove frekventne saobraćajnice, ali i otvorio brojna pitanja o funkcionisanju i saradnji instuticija sistema u gradu. Naime, nekoliko žitelja je izašlo iz kuća kako bi saznali ko je starica, da li zna gde se nalazi i kuda se uputila.

Nakon što je na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) objavljena priča o Miomiru Dejanoviću – učitelju vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković", popularne "Pete škole", koji se usprotivio odluci direktorke ove obrazovne ustanove Tijane Đokić da ga premesti u seosku školu "zato što je ona tako odlučila", osobito jer zbog premeštaja u Donji Neradovac i svakodnevnih putovanja fizički ne bi bio u mogućnosti da se posveti celodnevnoj nezi autističnog sina – na imejl-adresu novinara portala KTJS pismo je poslala Tatjana Aleksić, diplomirani ekonomista Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zaposlena u OŠ "Branislav Nušić" u Rataju kao finansijsko-knjigovodstveni i administrativni radnik, rekavši da je "u istim problemima sa direktorkom Tijanom Đokić" poput narečenog Dejanovića, kao i da "njenom samovlašću nema kraja".

Već duže vreme pažnju javnosti u Vranju zaokuplja slučaj  Slađana Tomića nekadašnjeg direktora Poreske uprave-Filijale u Vranju, koji je nakon dvo i po godišnje borbe za pravdom, a nakon uručenog otkaznog rešenja, presudom Upravnog suda-Odeljenja u Nišu od 28. marta ove godine, trebalo da se vrati na mesto direktora vranjske Poreske uprave. Umesto toga, Tomić za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), iznosi niz neprijatnosti koje doživljava od direktorke Slađane Stojanović (SNS), koja mu je i uručila otkaz:

Učitelj Miomir Dejanović (52), višestruko nagrađivan za u praksi uspešno primenjenu metodologiju i inovacije u radu sa decom, čiji su profesionalni kvaliteti priznati i van granica Republike Srbije, premešten je iz vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković" u seosku školu u Donjem Neradovcu – uprkos tome što na konačnoj rang-listi od dvadesetoro zaposlenih učitelja u popularnoj "Petoj školi" u Vranju (na dan 28. jun 2019) deli drugo mesto po broju osvojenih bodova. Dejanović je kao isključivi razlog nezadovoljstva premeštajem naveo fizičko udaljavanje od autističnog sina Lazara, učenika završnog razreda OŠ "Radoje Domanović" kome je usled nesamostalnosti potrebna celodnevna nega i konstantan nadzor barem jednog roditelja – a problem je u tome što ni Miomirova supruga nije zaposlena u Vranju, već predaje u školi u Krševici.

Ivana Tasić, direktorka JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite Vranje (CSZ) iz Vranja, nije odgovorila novinaru portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) na pitanje da li je članica pokreta Srpska desnica, stranke Miše Vacića koja je početkom jula dobila svoje prostorije u Vranju. Tasić je, međutim, prisustvovala otvaranju prostorija Srpske desnice u delu zgrade nekadašnjeg bioskopa "Sloboda", pozdravivši ulazak ovog pokreta u vranjski parlament; baš kao i u skupštinskoj sali, istog dana, iz prvog reda.

Na adresu portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) stigao je odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome između ostalog piše: Obaveštavamo vas da Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu Sigurna kuća).

Jedan građanin prisustvovao je javnoj raspravi organizovanoj povodom usvajanja revidiranog teksta Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP), dokumenta čiju će primenu pratiti Lokalni antikorupcijski forum (LAF), telo nezavisno od gradske vlasti čije se formiranje očekuje. Zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić nada se da će septembra ove godine Skupština grada usvojiti revidirani LAP, a da ćemo "do kraja godine konačno formirati LAF".

Iako je Ivana Tasić, direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite (CSZ) u Vranju, predstavnicima Romskog centra za demokratiju (RCD) rekla da, kao zastupnica ove javne ustanove, ni sa jednim udruženjem ili nevladinom organizacijom neće u 2019. konkurisati projektom koji se bavi Sigurnom kućom – budući da je ovo prihvatilište pod pokroviteljstvom Centra – ipak je dogovor sklopila sa lokalnim udruženjem Centar za društvene integracije (CDI).

„Planovi integriteta u institucijama sistema socijalne politike sa nadležnostima u slučajevima trgovine ljudskim bićima i u slučajevima partnerskog ili porodičnog nasilja“, naziv je projekta koji je Romski centar za demokratiju (RCD) iz Bujanovca, zajedno sa dva neformalna partnera „Tri tačke“ iz Beograda i „Rime“ iz Zaječara, a uz podršku Fondacije „Trag“, realizovao tokom tri radna dana u Nišu.

Ovogodišnji završni ispit za maturante osnovnih škola u Srbiji, biće upamćen po „probijanju“ testa iz matematike, štrajku beogradske dece ispred ministarstva prosvete, ne podnošenju ostavke Mladena Šarčevića, resornog ministra i organizovanju protesta dece i roditelja u nekoliko gradova Srbije, tog, drugog ispitnog dana. Naime, kao što i „vrapci na grani znaju“ neko je iz jedne osnovne škole u Zemunu, „ukrao“ test iz matematike, rešio ga i dao jednom detetu, koje je poslalo taj isti, urađeni test drugoj deci, pa se on noći uoči polaganja, našao na Fejsbuku. Svršene osnovce su ujutru dočekali direktori škola i saopštili im da tog dana neće polagati test iz matematike, poželeli im sreću na kombinovanom i „tešili“ ih da će imati još jedan dan da dobro obnove gradivo iz matematike. Naizgled normalan pristup đacima, fino obrazloženje, jer i „lepa reč gvozdena vrata otvara“

Romski centar za demokratiju / Koalicija za transparentnost juga Srbije, sa projektom  "Kroz prizmu kulture". Projekat predviđa objavljivanje 20 tekstova na portalu o kulturnim dešavanjima i manifestacijama u Vranju. Značajan je za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i u skladu je sa namenom konkursa. Opis aktivnosti vrlo skroman i uopšten. Rezultati i indikatori nisu dobro definisani, nemerljivi. Jedan stalno zaposlen, pet honorarno i četiri stručna konsultanta, povremeno bez adekvatnih tehničkih resursa. Budžet nepravilno popunjen, nema obavezno sopstveno učešće 20 odsto. Projekat je već podržan donacijom međunarodnog centra Olof Palme International Center u iznosu od 27,06 odsto vrednosti projekta. Komisija predlaže da se projekat ne podrži.

Drugi april, Svetski dan osoba sa autizmom, u Vranju je obeležen manifestacijom pod sloganom "Ne diskriminiše autizam, diskriminišu ljudi".

Predsednica Udruženja "Govori glasno" Danijela Savić istakla je u obraćanju okupljenima na gradskom šetalištu tim povodom, da se razvija osećaj empatije i budi svest ljudi o problemu autizma.

Na ovogodišnjem konkursu za (su)finansiranje projekata iz oblasti kulture, novcem za tu svrhu opredeljenim iz budžeta grada Vranja, jedno je udruženje komisija nagradila čak četiri puta, ukupnim iznosom od 270.000 dinara. Ta celokupna suma nije ni približna najvećoj pojedinačno dodeljenoj svoti na ovom konkursu, ali svakako da toliku opčinjenost komisije kvalitetima nekog aplikanta novija praksa projektnog (su)finansiranja ne beleži, makar ne u Vranju.

Povodom završetka projekta "Isti a različiti u obrazovanju", učenicima i učenicama romske nacionalnosti podeljene su nagrade, a prosvetnim radnicima, psiholozima i pedagozima uručeni sertifikati, čime je Vranje postalo tek treći grad – pored Subotice i Pule – koji je ovaj projekat u praksi uspešno primenio.

Iako je Dejan IVANOVIĆ, član Gradskog veća za nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije, rekao da projekat Romskog centra za demokratiju (RCD) – kojim je ova organizacija civilnog društva konkurisala za (su)finansiranje programa i projekata udruženja u oblasti društvenog i humanitarnog rada od javnog interesa u 2019. godini – nije dobio sredstva iz lokalnog budžeta zato što je RCD registrovan u opštini Bujanovac, a ne u Vranju, što je prema uslovima konkursa bilo neophodno, indikativno je da je novac po ovom konkursu inkasiralo udruženje čije je sedište u Beogradu, kao i jedno iz Novog Sada.

Dani uoči trećeg protesta Vranjanaca „Jedan od pet miliona“, 7. i 8. februar, biće upamćeni po poseti predsednika Srbije Vranju, koji je baš u odavde započeo kampanju „Budućnost Srbije“. U javnosti se tih dana spekulisalo o tome da li je slučajno što Vučić baš iz Vranja počinje obilazak svih 29 okruga u Srbiji.

Do sredine tekuće godine treba očekivati formiranje Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Vranju, nazavisnog tela koje će nadzirati sprovođenje Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) – važne javne politike za borbu protiv korupcije – zaključeno je na konferenciji koju je organizovao USAID Projekat za odgovornu vlast u saradnji sa organizacijom Transparentnost Srbija.

Centar za društvene integracije (CDI) za kratko se vreme profilisao kao jedna od najproduktivnijih i najuspešnijih organizacija nevladinog sektora u Vranju, prevashodno posmatrano kroz širok spektar oblasti kojima se bavi – od ekoloških i tema o podršci Romima, ljudima sa Kosova i Metohije, osobama sa invaliditetom, preko migranata, pa sve do sticanja veština za pisanje projekata i upoznavanja mladih sa kulturnim nasleđem Grada Vranja.

Nakon što je Ivana Stošić fizički onemogućena da sa svojom četvorogodišnjom ćerkom 9. novembra uđe u vrtić "Dejan Petrušijević PR Centar za edukaciju i usavršavanje 'Elementi' Vranje", u koji je devojčica svakodnevno boravila od juna tekuće godine, a posle objavljivanja potresne priče ove majke na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), Stošićevoj su počeli da pristižu pozivi i pisma podrške prijatelja, kolega i poslovnih partnera, kako domaćih, tako i iz "Australije, Nemačke, Španije, Irske, Austrije", uz nadu da će, kako joj poručuju, "Ivana izdržati u svojoj borbi".

Ivani Stošić iz Vranja je na, kako je za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) izjavila ova majka,"brutalan" način onemogućeno da svoje dete odvede u privatni vrtić "Dejan Petrušijević PR Centar za edukaciju i usavršavanje 'Elementi' Vranje" u petak, 9. novembra, gde je devojčica svakodnevno boravila od juna ove godine.

Članovi Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) održali su jednodnevnu radionicu u Vranju za predstavnike medija nevladinog sektora, u cilju edukacije o projektnom menadžmentu medija civilnog društva, finansijskom upravljanju projektima, kao i upotrebi društvenih mreža i novih tehnologija kao platformi za izveštavanje.

Okruglim stolom u zgradi Načelstva u Vranju, kome su prisustvovali predstavnici đačkih parlamenata srednjih škola na teritoriji grada i volonteri Crvenog krsta Vranje, obeležen je Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, na obuci "Dani poverenika u Vranju", rekao je da predstavnici vlasti ignorišu zahteve građana za pristup informacijama od javnog značaja, kao i da se "90 odsto žalbi upućenih njemu odnose na taj problem".

Nije bilo nekih većih iznenađenja prilikom podele novca po osnovu konkursa za (su)finansiranje pojekata u oblasti javnog informisanja za 2018, a u skladu sa okolnostima, aktuelnom političkom situacijom, provladinim medijima i onima koji to nisu.

Na javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture za 2018, Grad Vranje "aminovao" je 34 od ukupno 55 predloženih projekata i za tu svrhu iz budžeta obezbedio 7 miliona dinara.