Miomir Dejanović MiDej, učitelj koji je pre početka ove školske godine premešten iz vranjske u školu u Donjem Neradovcu, istog dana je prekinuo štrajk glađu u koji je stupio u sredu ujutru, nakon što je postigao dogovor sa Tijanom Đokić, direktorkom OŠ "Svetozar Marković" u Vranju. Direktorka Đokić je, kako navodi Dejanović za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), "promenila odluku", pa će ovaj učitelj u Donji Neradovac biti premešten "samo za ovu školsku godinu", dok će od sledeće 2020/21. biti vraćen u matičnu školu.
"U pređašnjoj odluci, sa kojom nisam bio saglasan, pisalo je da ću raditi u Donjem Neradovcu 'do sledeće godine i kasnije', a da ću se u OŠ "Svetozar Marković" vratiti 'čim se stvore uslovi'. Sad je to promenjeno. Insistirao sam da se deo u odluci o mojoj neizvesnoj sudbini obriše i da mi garantuju da ću za godinu dana opet učiti decu svoje matične škole. Direktorka, potpisnica odluke, se složila s tim", rekao je Dejanović.
Veruje da je upravo štrajk na koji se odlučio, kao na poslednji vid protesta protiv "bezobzirnog ponašanja" direktorke Đokić, "podigao prašinu" i uticao na njenu odluku.
Dejanovića je, kako je rekao, u svojstvu posrednika između njega i Đokićeve zvao pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Milan Pašić, koji mu je ponudio da do kraja tekuće školske godine radi u Donjem Neradovcu – budući da škola u ovom selu u okolini Vranja predstavlja istureno odeljenje pomenute OŠ "Svetozar Marković" – ali mu je učitelj objasnio da "ne važi" taj dogovor da ga u Vranje vrate "čim se stvore uslovi", jer je "znao da se ovi uslovi nikad neće stvoriti".
Zahtevao je da mu direktorka Đokić, a po preporuci Ministarstva, "garantuje da će u školskoj 2020/21. predavati u školi iz koje je premešten".
"Direktorka me je u sredu popodne, na dan štrajka, zvala na razgovor, videli smo se u kancelariji sekretara i pristala je da promeni tu stavku u odluci. Potpisali smo i ona i ja. Jedan primerak ostao je školi, drugi se šalje prosvetnom inspektoru Dejanu Dušanoviću jer moraju da ga obaveste o novonastalim okolnostima", rekao je on.
Dejanović, učitelj više puta nagrađivan zbog svog inovativnog pristupa nastavi, ponovio je da je u štrajk glađu stupio zbog, kako je naveo, "dosad neispoštovanog dogovora od strane direktorke Đokić".
"Razgovarali smo sa pomoćnikom ministra Pašićem i ona i ja, nakon čega mi je Pašić rekao da je sve u redu. Međutim, Đokićeva mi je posle tog našeg razgovora dala odluku u kojoj nije bilo garantovano da će nakon godinu dana da me vrati u matičnu školu. Ja sam onda stupio u štrajk, nezadovoljan time, a epilog štrajka i naših razgovora je promena odluke u moju korist", istakao je Dejanović.
MEĐUSMENE
On je dodao da za godinu dana, koliko će raditi u Donjem Neradovcu, njegov autističan sin neće moći da pohađa prepodnevnu smenu jer roditelji neće biti u mogućnosti da ga – premda će oboje na posao putovati van Vranja – vode i dovode iz škole.
"I dete i ja smo uvek u istoj smeni, supruga radi samo ujutru, tako da ćemo ga u školu slati od podneva, biće u nekoj međusmeni. S tim što je i to na štetu deteta, ali bolje jedna takva godina nego 15, koliko je meni ostalo do penzije. Moramo tako da usklađujemo obaveze da ne bismo izgubili asistenta", rekao je Dejanović.
Nalasio je učitelj iz Vranja da, nakon što su krajem septembra mediji izvestili javnost ukazavši na postupanje direktorke Đokić prema porodici učitelja, što se posebno odražava na njihovog autističnog sina koji snosi pogubne posledice usled ovakvog tretmana – a portal KTJS bio jedan od retkih koji se bavio ovom temom (link: http://www.ktjs.rs/teme/transparentnost/77-miomir-dejanovic-ucitelj-koji-je-premesten-u-seosku-skolu-problem-je-sto-imam-autisticnog-sina) – nikakvog ličnog kontakta između Dejanovića i Đokićeve nije bilo: ni fizičkih susreta, niti telefonskih razgovora. Sve do njihovog razgovora na dan štrajka i postignutog dogovora.
"Sigurno ne bi došlo do dogovora da sam ja ćutao, prošlo bi sve neopaženo. Da nisam štrajkovao i uzburkao javnost, verujem da ne bismo Đokićeva i ja potpisali ovaj papir o promeni njene odluke", rekao je Dejanović.
On je ponovio da direktorka ove vranjske osmoletke nije poštovala rang-listu zaposlenih pri donošenju odluke o tome koji će učitelj ili učiteljica biti premešten u seosku školu, pa postavlja pitanje koji je u tom slučaju validan kriterijum za odabir.
"Njoj odgovora da nema kriterijuma jer onda može sa ljudima da radi šta hoće. Pokaže prstom na nekog i taj je završio karijeru. Umesto da smiruje situaciju, Đokićeva je stvarala takvu atmosferu da me ocrni kod kolega iz Donjeg Neradovca, da ne žele da me prihvate, da me oblati kao čoveka i kao učitelja. Cilj joj je bio da me dočekaju 'na nož'. Već čujem da kolege kažu da ja neću da idem tamo jer mi je rad na selu poniženje, što uopšte nije istina", istakao je Dejanović.
Sa štrajkom je počeo u ranim jutarnjim satima, u hodniku OŠ "Svetozar Marković"; pored stolice u kojoj je sedeo nalazila se flaša pijaće vode i torba sa dokumentacijom. Bio je spreman da ovaj vid borbe za prava svog deteta nastavi u svojim kolima, u kojima bi noćio; kad bi nakon poslednjeg časa popodnevne smene zaposleni zaključali vrata nastavničkog ulaza a on bio primoran da napusti zgradu škole.
Međutim, istog dan je došlo do dogovora direktorke i učitelja, pa nije bilo potrebe za produžetkom štrajka.
BOLOVANJE ZBOG STRESA
Na pitanje novinara da li ga je – dok je štrajkovao – neko od kolega podržao da istraje u svojoj borbi, ili mu se i sam pridružio u štrajku, Dejanović odgovara da su ga đaci koji su prolazili školskim hodnikom pitali kako je, kao i da se poneki kurir zainteresovao za njegovu sudbinu.
"Troje kolega je tog dana došlo da mi da podršku, ostali ne smeju ni da pomisle. Direktorka će da ih vidi a pretpostavljam da bi to bio problem", mišljenja je učitelj.
Kaže da ne može da tvrdi da je direktorka Đokić uslovila ili zabranila njegovim kolegama da mu pruže podršku u štrajku, ali da, znajući te ljude od pre, može da "garantuje da ih je strah".
"U najboljem slučaju bi prošli kao ja, da radi direktorka sa njima šta joj se prohte. Ja sam ovog puta uspeo u nameri da zaštitim sina od samovolje jedne žene", nedvosmislen je Dejanović.
Ovaj učitelj je trenutno na bolovanju zbog stresa, jer, kako je rekao, nije očekivao da će baš on biti premešten, upravo zbog specifičnosti problema koji ima sa svojim detetom, a prvi radni dan ove školske godine biće mu sledeći utorak, 19. novembar.
"Ja se od početka školske godine nisam pojavio na poslu. Mada već vidim da je direktorka stvorila atmosferu među kolegama u Donjem Neradovcu da je meni ispod časti da predajem deci tamo. Ona je u dopisu Dušanoviću napisala da "ja odbijam novo radno mesto", pa da su zato "ta deca i njihovi roditelji diskriminisani". Imam izveštaje i nalaze lekara i komisije da sam na bolovanju – zbog stresa. A ona nema nijedno razumno objašnjenje niti jasan kriterijum zašto je mene premestila", istakao je otac autističnog sina, učenika završnog razreda OŠ "Radoje Domanović" u Vranju.
Dejanović je rekao da mu – kako je objasnio – nije problem u plati jer hoće da ostvari "plemeniti cilj", ali i istakao da su mesečni troškovi lečenja i terapija njegovog sina visoki.
"Za sada uspevamo da se izborimo. Te terapije i lekovi jesu skupi, ulažemo, ali naravno da je sad teže, posle premeštaja. Želim samo da ne budem sprečen u nameri da pomognem svom detetu, kako je i nalazima lekara potvrđeno da je mom sinu neophodna celodnevna nega oba roditelja usled bolesti", rekao je Dejanović.
Na pitanje novinara o potencijalnoj političkoj pozadini koja je na kraju, prema rečima Dejanovića, i dovela do štrajka jer se stiče utisak da je politika uslovila ovakvo ponašanje Đokićeve, učitelj kaže da zna u kojoj je stranci direktorka "Pete škole".
"Mogu javno da kažem da je ona u Jedinstvenoj Srbiji (JS). Ja sam se obratio Draganu Markoviću Palmi, predsedniku stranke – koji mi nije odgovorio – jer znam da je u njihovom programu posebna tačka briga i podrška porodici. Ovo je direktan atak na porodicu. Ali, videćemo šta će najnovija njena odluka da donese u budućnosti i na koji ću način biti dočekan od kolega u Donjem Neradovcu", rekao je Dejanović.
AVIONOM U DONJI NERADOVAC
Direktorka Đokić je, u nedavnom obraćanju Dejanoviću, navela da premeštanje iz Vranja u Donji Neradovac učitelj ne treba da shvati tragično, niti kao kaznu, preciziravši da ni udaljenost ova dva mesta nije velika – "samo tri kilometra".
"Ona mnogo voli ove savremene tehnologije. Zato sam ja sam namerno objavio šta je Gugl izračunao. Ne ja – Gugl. Tu piše da je udaljenost veća od 14 kilometara, a ne tri kao što je ona rekla. Avionskom linijom, doduše, treba preći nešto više od pet kilometara. Pa i avionom da letim do Donjeg Neradovca, opet je više od onoga kako je ona procenila", precizan je učitelj Dejanović.
Uprkos tome što je Đokićeva preinačila svoju pređašnju odluku kojom je pristala da učitelja od školske 2020/21. vrati u školu na čijem je čelu, Dejanović je apostrofirao da je direktorka ujedno i koordinatorka na projektu koji se tiče prava deteta a koji škola sprovodi, te da je ona "tu pala na ispitu"; i to ne samo ona već i "cela škola".
"Roditeljima deteta sa autizmom je i 300 metara mnogo da pređu, kad se dete uznemiri. Ali to ne razume svako, ona to nikako ne može da pojmi. Ona je to 'samo tri kilometra' meni rekla cinično, iz hira. Pa, ako je samo tri kilometra, neka onda ona tamo prenesi svoju fotelju", jasan je Dejanović.
Na kraju je Dejanović zaključio da je situacija sa bolešću njegovog sina takve prirode da njega direktorka Đokić uopšte nije trebalo da uzima u razmatranje za premeštaj, jer je time njegovoj supruzi – koja takođe putuje van Vranja svakog dana do posla – i njemu poremećena dnevna rutina.
"Ja to ističem, a ne moje uspehe. I to je važno, ali mi je najbitnije što me udaljava od deteta. To je najveći problem za mene i funkcionisanje moje porodice. Životna rutina nam je potpuno poremećena. Da li neko treba da dokazuje da je odluka o mom premeštaju nehuman čin? Nema potrebe, vidi se iz aviona", isključiv je Miomir Dejanović.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.