U Vranju je tribinom o slobodama u Srbiji u sredu otvoreno "medijsko sklonište", mesto gde će, kako je objašnjeno, ubuduće moći da se okupljaju i sprovode svoje ideje građani, organizacije civilnog sektora, kulturni radnici, novinari, političari, rečju - svi oni koji drugačije misle. Ovaj "prostor slobode" omogućiće delovanje svima kojima je okupljanje i delovanje onemogućeno, poručeno je sa skupa.
Saša Stojković, predsednik Upravnog odbora Tima za razvoj i integracije, organizacije koja je tribinu organizovala, rekao je da "danas, ako nismo ni na koji način bliski vlasti, ne možemo funkcionisati" i da "takva situacija, koja je nedopustiva, mora biti prevaziđena".
"Nadam se da će ovo 'medijsko sklonište' i ljudi koji su sada sa nama, kojima se zahvaljujem, pomoći da se situacija preokrene tako da postanemo normalno društvo, u kome se može normalno razgovarati, misliti i okupljati. U kome je normalnost preduslov svakog kontakta, a ne ova nenormalnost u kojoj danas živimo", kazao je Stojković.
Tema tribine o slobodi - i to slobodi okupljanja, organizovanja i izražavanja - upravo se poklapa sa onim što je, prema rečima Stojkovića, predmet delovanja organizacije na čijem je čelu. Ovaj "prostor slobode" - u vlasništvu Tima za razvoj i intregracije - biće dostupan svima, prevashodno mladim ljudima.
"Biće dostupan i nevladinim organizacijama i umetnicima i kulturnim radnicima i medijima, a neću da bežim ni od politike. Svima. Čak i onima protiv čijeg sam delovanja lično i protiv čijeg delovanja smo mi kao organizacija. Nadam se da će pomoći mladim ljudima da krenu sa prvim akcijama za kojima očigledno na terenu postoji potreba i želja, ali nema u ovom uništenom gradu mesta takvom dejstvu", istakao je Stojković.
Pavle Grbović iz Građanskih inicijativa rekao je da je za poslednjih šest meseci Srbija napravila pomak u negativnom pravcu, kako je od zemlje u kojoj su osnovne slobode ograničene dospela u kategoriju država u kojoj su te slobode opstruirane. To ju je svrstalo u grupu zemalja poput Moldavije, Mađarske ili Ukrajine, u kojima su u toku ili do nedavno bili ozbiljni ratni konflikti.
"Za šest meseci istraživanjem smo detektovali više od stotinu eklatantnih primera kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Najveći broj slučajeva kršenja tih sloboda je u oblasti slobode izražavanja. Nažalost i u ovom segmentu postoji nešto što se u kriminologiji zove 'siva brojka kriminaliteta', odnosno onaj broj slučajeva koji nisu istraženi. To je tako zato što su i naši resursi da pobrojimo sve te slučajeve prilično ograničeni", rekao je Grbović.
On je dodao da naše zakonodavstvo do 2016. nije poznavalo pojam "spontanog okupljanja" kao neposredne reakcije na određeni društveni događaj. Zakon o javnom okupljanju u Srbiji promenjen je te godine, a - prema rečima Grbovića - trebalo je da omogući širi prostor za građanski aktivizam.
"Sada te zakonske norme nisu tako krute, manje je osnova za zabranu okupljanja nego što je bilo ranije, ali to nažalost u praksi nije dovelo do poboljšanja u meri u kojoj je postojala intencija i kako nam je bilo sugerisano od strane međunarodnih organizacija", rekao je Grbović.
Istakao je da u tom pogledu postoji ozbiljan nesklad između normativnog i onog što se u praksi zaista dešava, jer danas, ako neko želi da organizuje javno okupljanje, retko kad će se suočiti sa situacijom da taj skup bude eksplicitno zabranjen zvaničnim rešenjem policije.
"Samo je navedeno da ne postoji obaveza prijavljivanja skupa u slučaju spontanog okupljanja. Ali se onda desi da ljudi reaguju spontano na određeni događaj i neko na svom Fejsbuk profilu napiše 'idemo na ulicu' ili 'sutra u 16 sati izlazimo napolje' i nakon toga bude suočen sa prekršajnim kaznama, čak i zatvorskim. Dešava se da te vrste ograničavanja dolaze nakon samog skupa, pa možete očekivati da ste prekršili neku normu za koju niste ni znali da postoji i da ćete zbog toga biti suočeni sa određenim kaznama", kazao je Grbović.
Dodao je da su Građanske inicijative istraživanjem registrovali između 30 i 40 slučajeva zabrane okupljanja u poslednjih šest meseci.
"Može se reći da je to zbog toga što se u poslednje vreme održavaju protesti širom Srbije, ali je broj takvih slučajeva i dalje alarmantno visok", rekao je.
Naveo je primer Kraljeva i Pančeva, gradova u kojima su ljudi koji su hteli da postave štand na javnom skupu bili suočeni za zahtevom da plate administrativnu taksu od 5.000 dinara. Ta taksa je skuplja od štanda koji su želeli da postave.
"Kada vas neko uslovi da svoje stavove možete da izražavate samo ako platite 5.000 dinara, onda se to zove ograničavanje vaših prava i sloboda. Još je skandaloznije da vas, pored toga, uslove da vaša organizacija mora da dostavi zvaničan izvod iz Poreske uprave da ne duguje za porez. Kakve veze imaju poreska dugovanja bilo čija sa nečijim pravom na slobodu okupljanja i izražavanja?", pita se Grbović.
Grbovićev saradnik iz Građanskih inicijativa Vukašin Obradović rekao je da je apsurdna situacija da u polovini gradova u Srbiji koje su posetili ne postoji mesto gde se građani mogu okupiti i voditi dijalog o bilo kojoj temi koja se dotiče politike. Stoga su skupove organizovali u alternativnim prostorima – kafićima, kafanama ili salama koje su u tom trenutku prenamenjene u prostor za razgovor.
Obradović je objasnio da je sama ta činjenica o nemogućnosti okupljanja nagnala Građanske inicijative da u desetak gradova Srbije krene sa praksom otvaranja 'medijskih skloništa', kako su ih nazvali.
"Sam naziv koji deluje ograničavajuće ne odnosi se samo na medije. Ova vrata neće biti zatvorena ni za koga; niti za organizacije, bilo kakve sastanke i slične aktivnosti. Civilni sektor, građani pa i političke stranke moraju da nalaze zajedničke tačke delovanja, kako bismo očuvali minimum organizovanja građana u društvu koje pledira makar da bude demokratsko", rekao je Obradović.
Kada je reč o slobodi izražavanja, Obradović je podsetio da se najčešće misli na medije. To je, kako je istakao, ipak mnogo širi koncept i prečesto ljudi zaboravljaju, "valjda zbog pritiska pod kojim se nalaze mediji", da sloboda izražavanja predstavlja opšte stanje u društvu.
"U trenutku kad su ograničene medijske slobode, ograničava se i sloboda izražavanja jer do građanina kao osnovne jedinke društva ne stižu one poruke koje mu omogućavaju da on, kao društveno biće i 'zoon politikon' donosi svoje odluke", naglasio je Obradović.
Konstatovao je da je sloboda izražavanja, u svom elementarnom obliku, ugrožena. Danas su mediji izloženi svakodnevnim pritiscima, svih oblika i formi; novinari se zastrašuju i napadaju i verbalno i fizički, a - prema rečima Obradovića koji je i sam novinar po profesiji - lokalni mediji danas nalaze u najtežem položaju, posmatrano kroz period od poslednjih nekoliko decenija.
"Imali smo pokušaj ubistva novinara Jovanovića u Grockoj, imamo svakodnevne pritiske na redakcije nezavisnih medija, gušenje lokalnih. Imamo Javni servis koji je daleko od toga da je u službi građana; pre bih rekao da je u službi vlasti i on je ključni faktor nestabilnosti kad se govori o političkim odnosima uopšte", rekao je Obradović.
On situaciju na medijskoj sceni u Srbiji upoređuje sa onom u doba vladavine Slobodana Miloševića, uz tvrdnju - kao svedok i tog vremena - da je do 2000. mreža lokalnih medija bila mnogo razvijenija nego danas.
"Danas je potpuna pustoš, na prste obe ruke ne možete da nabrojite medije u Srbiji koji imaju kritički odnos prema vlasti a rade u koliko-toliko podnošljivim uslovima. Pod velikim su ekonomskim i političkim pritiscima, a krajnji ceh plaćaju građani. Tako nije bilo ni u Miloševićevo vreme", rekao je nekadašnji vlasnik i direktor Novina "Vranjskih".
Učesnici tribine dotakli su se i pojave takozvanih "gongo" i "pongo" organizacija, "vladinih nevladinih organizacija" i "organizacija političkih stranaka".
Dragoljub Stevanović iz Romskog centra za demokratiju primetio je da se - po novom predlogu budžeta za 2020 - "bilduju" sredstva za "gongo" i "pongo" organizacije, ali i povećava novac namenjen "prorežimskim" medijima.
Vukašin Obradović iz Građanskih inicijativa je, na konstataciju Stevanovića, rekao da je prostor koji bi trebalo da bude namenjen delovanju civilnog društva - pod velikim udarom.
"Zašto su opasne 'gongo' i 'pongo' organizacije? Zbog toga što taj civilni prostor koji treba vi da popunjavate, oni popunjavaju svojim delovanjem, ali se javljaju i na konkurse i daju im se javna sredstva da bi fingirali politički život u Srbiji", rekao je Obradović.
Na pitanje Stevanovića da li se Medijskom strategijom ili nekim drugim aktom može onemogućiti davanje sredstava onim medijima koji krše zakone i etički kodeks novinara, i da li se njima može ograničiti uzimanje sredstava iz budžeta ili od javnih preduzeća i ustanova, Obradović je rekao da je to "priča o sudaru stvarnosti i zakona, odnosno propisa".
"I u Medijskoj strategiji i Zakonu o javnom informisanju i Pravilniku o projektnom sufinansiranju, a i u svim neformalnim kontaktima se govori da, nažalost, nije propisana zakonska obaveza da mediji koji krše etički kodeks i koji su kažnjeni ne mogu da dobiju sredstva na nekim budućim konkursima. Odluka je na kraju na komisijama, a zna se ko su njihovi članovi", rekao je Obradović.
On je rekao da je ove godine počeo rad na novoj Medijskoj strategiji, istakavši da postoji nesklad između "formalnog i stvarnog".
"Negde gde imamo dobra zakonska rešenja, karikiranjem sprovođenja tih zakona dolazimo do toga da u stvarnosti ne funkcioniše ono što na papiru zvuči sasvim pristojno", istakao je Obradović.
Kako je naglasio, trebalo je da mediji posluže "samo kao propagandno sredstvo", a "Medijska strategija i jeste služila Vladi Republike Srbije, koja je pred gostima iz 'belog sveta' govorila kako je to jedan inkluzivan proces u kome učestvujemo".
"Javlja se paradoks, gde na jednoj strani imamo državu, vlast i pojedince u toj vlasti koji potpuno urušavaju medijski sistem i slobodu izražavanja, a na drugoj strani, zajedno sa tim istim predstavnicima te iste vlasti tih istih partija i pojedinaca, radimo na strateškom dokumentu koji predviđa najmodernija i najbolja rešenja u oblasti slobode izražavanja", dodao je Obradović.
Pavle Grbović je podvukao da je jako bitno da počnemo da emitujemo nadu i ističemo pozitivne primere, kao i da je, pored ujedinjavanja snaga, zadatak i civilnog sektora i političkih organizacija da pokušaju da se otvore ka građanima.
"Stičem utisak da polako počinjemo da ličimo na grupe za samopomoć, kao grupna terapija. Uglavnom se okupe ljudi koji su istomišljenici, koji dele sličan set vrednosti i koji su apsolutno svesni problema. Potrebno je da ljudima koji takođe prepoznaju situaciju damo utehu, da im pokažemo da jednostavno nisu poludeli kada vide u kakvom bolesnom sistemu živimo", istakao je Grbović.
On je naglasio da je situacija u društvu "tmurna i učmala", nastala usled brojnih slabosti, ali i da je stanje "toliko loše da moramo biti optimisti".
Novinar Radoman Irić dan otvaranja "medijskog skloništa" nazvao je "istorijskim za sve one koji misle svojom glavom i ljude koji žele neko drugo društvo".
"Poslednje dve ili tri godine nevladin sektor, mediji i građani imali su užasan problem da svoj stav saopšte. Radostan sam i uzbuđen jer smo u proteklih nekoliko meseci i godina imali ružne događaje koje ne smemo zaboraviti i za koje upravo ovaj prostor treba da bude lek", kazao je Irić.
Potpredsednica Demokratske stranke (DS) u Vranju Nela Dimitrijević, za razliku od novinara Irića, ovaj dan ne smatra istorijskim, već "tužnim trenutkom kad iz 'medijskog skloništa' moramo da krenemo da iskazujemo svoje nezadovoljstvo".
"Što se tiče nade, ne mogu da se nadam da neće biti gore. Taman imam utisak da smo dotakli dno a mi potonemo još dublje. Izgleda da naše dno nema dno. Lako biti neće, ali nema nam druge. Ja dolazim iz političkog miljea grada, opozicionog, i mi već dve godine sarađujemo, a i te kako smo voljni da tako nastavimo i ubuduće", rekla je Dimitrijević.
Ona, osim kulturnog i medijskog prostora koji bi mogao da bude vrlo upotrebljiv, takođe vidi i jednu političku konotaciju događaja koji bi mogli da se organizuju u ovom "prostoru slobode".
"Jedna od stvari koja me ozbiljno brine je ko će smeti da dođe ovde, osim nas koji smo sada ovde i koji smo bili i na prethodnim događajima", istakla je potpredsednica vranjskog odbora DS-a.
Obradović iz Građanskih inicijativa na kraju je zaključio da je činjenica da uvek može da bude lošije nego što je sada, ali da "to za nas treba da bude samo motiv" jer "nemamo drugi izlaz".
"I ovaj prostor je čin neke društvene pobune. Puno pažnje treba da posvetimo kako da zajedno objedinimo snage, jer malo nas ima, a prekoputa sebe imamo zaista moćnog neprijatelja", podvukao je Obradović.
Tribinu o slobodi u Vranju organizovao je Tim za razvoj i integracije u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.