Pre nekoliko dana ulica u Vranju "progutala" je automobil – ne ceo, ali malo je falilo – a pakosni i servilni medijski poslenici, priča se u kafanskim krugovima, to jedva dočekali i dokumentovali.
Sad će, daleko bilo, ispasti da vladajuća kasta ne vodi računa o potrebama građanstva i da se, u stvari, svojski trudi kako bi se ulice asfaltirale što pre, kako Vranjanke i Vranjanci više ne bi jeli prašinu i pesak kao salatu uz doručak, ručak i večeru.
Vlast se svojski trudi – ovakvi i slični događaji to potvrđuju – i čini sve što je u njenoj moći da se više ne bi ponovile ovakve urnebesne, istovremeno i tragične scene, kada čovek mora da protrlja oči, nadajući se da sanja i da, zapravo, ne prisustvuje holivudskoj filmskoj sceni kada ulica uvlači automobil.
Neki zabrinuti građani su se okupili, gledali čudo neviđeno i kao da su čekali da svakog momenta neko klepi dlanom o dlan i vikne: "Akcija!", pa da iz unesrećenog vozila izađe Tom Kruz, Vin Dizel ili neka druga zvezda akcionih filmova holivudske produkcije.
"Tri karte za Vranje!", dreknuo je jedan od okupljenih koji je ispratio ovu scenu u Karađorđevoj ulici, ali je, izgleda, gledao i film "Tri karte za Holivud" iz 1993, pa mu se učinilo da taj film, u kojem se spominje Holivud, radnjom liči na ovu scenu koja podseća na holivudsku.
S obzirom na stanje ulica, ovaj krajnje neočekivan scenario dogodio se u strogom centru, baš kod glavnog ulaza u pijacu, u jednoj od najprometnijih gradskih saobraćajnica.
Karađorđeva ulica nije uspela da se izbori sa teget "folksvagenom" – da ga sažvaće, proguta i svari – ali mu je, ipak, zagorčala život.
Nije poznato šta se kasnije dešavalo i koja je šteta pričinjena usled napada ulice ubice, jer su neko vreme (takođe teget) uniformisana lica pokušavala da raščivijaju splet, po vozača "folksvagena", nimalo srećnih okolnosti, ali se veruje da je narečeno vozilo prošlo samo, hvala nebesima, sa lakim telesnim povredama.
Vozač je, kako se priča u kafanskim krugovima, fasovao samo psihička oštećenja nakon neverice zbog nemilog događaja.
Kao što možete naslutiti, nije ovo jedini (a čini se ni poslednji) slučaj da se ulica u Vranju otvorila a vozač eksplodirao.
Naime, i pre nekoliko meseci asfalt je pojeo točak "sitroena" niških registarskih oznaka, možda malo i branik, tada u Cara Dušana, između zgrada suda, tužilaštva i zatvora – začaranog kruga iz kojeg zločincima izlaska nema, očito ni automobilima.
Papazjanija na vranjskim ulicama godinama unazad nezaobilazan je folklor, ali je posebno izražena od početka maja ove godine, kada je na desetine saobraćajnica (uglavnom istovremeno) raskopano zbog kanalizacionih radova u najužem gradskom jezgru – mada ovog estetskog i psihopatološkog ugođaja nisu amnestirani ni žitelji drugih delova grada.
Radnici lokala koji "gledaju" na razrovarene ulice (kojih je, ruku na srce, popriličan broj) moraju da zatvaraju vrata a vozači prozore motornih vozila, jer rasut pesak i prašina napadaju i oči i disajne puteve, ali i prozore i fasade kuća i stanova na nižim spratovima.
Do kada će biti ovako – da se asfaltiranje odlaže danima i mesecima, a građevinski radovi ne privode kraju, iako su se za to stekli optimalni uslovi?
Pravo pitanje za Vučićevu vlast u Vranju.
Setimo se samo sudbe klete koju je doživela ulica Bore Stankovića, mada nije fer ne dotaći se mnogih drugih koje su, takođe, imale bliske susrete sa građevinskim mašinama.
Ne zna se ko pati više: ulice koje su u rupama, teško ranjene i iskasapljene, koje tako čekaju da im se neko smiluje i zakrpi ih, ili ljudi koji u njima žive – hamletovska dilema.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.