Zbog brojnih ekonomskih, socijalnih i političkih problema, u zemljama Balkana malo se prostora ostavlja važnim temama poput ekologije i očuvanja prirodnih resursa. Takva je situacija i u Srbiji. O tome svedoče česte ekološke katastrofe u svim delovima zemlje. Jedna od njih se nalazi na 7 kilometara od Vranja. Reč je o Aleksandrovačkom jezeru, koje više od jedne decenije nije sanirano i nema svoj status.
Početak 2019. godine, kada je reč o ekologiji u vranjskoj opštini, obeležile su pompezne najave gotovo svih medija na jugu Srbije, vezane za resanaciju Aleksandrovačkog jezera. Podećanja radi, Grad Vranje je dva meseca pre toga objavio javni poziv. Usvojena je ponuda Instituta „Vinča“ sa partnerima „Hidrogeoeko“ iz Beograda i „Geo lider“ iz Bujanovca, kompanija koje su, pored Grada Vranja i „Vinče“, članovi Konzorcijuma za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Reč je o javnoj nabavci broj 404-112/1807/1.
|
OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM UGOVORU
Naziv naručioca: Gradska uprava grada Vranja, PIB: 100548456, matični broj: 07179715 Adresa naručioca: Kralja Milana broj 1, 17501 Vranje Internet stranica naručioca: www.vranje.org.rs Vrsta postupka javne nabavke: Otvoreni postupak Vrsta predmeta: usluge Opis predmeta javne nabavke naziv: Predmet javne nabavke su radovi na izradi projektne dokumentacije - Resanacija Aleksandrovačkog jezera na teritoriji grada Vranja. Oznaka iz opšteg rečnika je: 90733000 – usluge u vezi sa zagađenjem vode JN br. 404-112/18-07/1 Nabavka nije rezervisana i ne sklapa se okvirni sporazum. Kriterijum za ocenjivanje ponude: Najniža ponuđena cena Ugovorena vrednost: 9.500.000,00 dinara bez PDV Broj primljenih ponuda: 1 Ponuđena cena: - Najviša cena: 9.481.000,00 dinara bez PDV-a - Najniža cena: 9.481.000,00 dinara bez PDV-a Ponuđena cena kod prihvatljivih ponuda: - Najviša cena: 9.481.000,00 dinara bez PDV-a - Najniža cena: 9.481.000,00 dinara bez PDV-a Deo ili vrednost ugovora koji će se izvršiti preko podizvođača: Izabrani ponuđač ovu javnu nabavku obavljaće sa grupom ponuđača. Datum donošenja odluke o dodeli ugovora: 11.01.2018. godina Datum zaključenja ugovora: 17.01.2019. godina Osnovni podaci o dobavljaču: Zajednička ponuda: INSTITUTA ZA NUKLEARNE NAUKE „VINČA“, Mike Petrovića Alasa, br. 12-14, 11001 Beograd. PIB: 101877940, matični broj: 07035250, žiro račun: 205-113605-34, Komercijalna banka, telefon: 011/3408273, direktor dr Milica Marčeta Kaninski - kao nosilac posla, sa članovima grupe : HIDROGEOEKO INŽENJERING D.O.O, ulica Valjevska br. 8, 11030 Beograd. Matični broj: 20544619, PIB: 106156149, direktor Miroslav Krmpotić i GEO LIDER D.O.O. Bujanovac. Ulica Kralja Milutina bb, 17520 Bujanovac. Matični broj: 20750570, PIB: 107149623, direktor Ivan Stoilković. Period važenja ugovora: 2020. godina, odnosno do konačnog završetka posla Okolnosti koje predstavljaju osnov za izmenu ugovora: član 115. stav 1. ZJN. |
Rok za izradu projektno-tehničke dokumentacije je 13 meseci, a investicija sa PDV-om vredna je 11.337.000 dinara, ili nešto manje od 100.000 evra.
S obzirom da se u pomenutom periodu ništa od radova na izletištu kod Aleksandrovačkog jezera nije moglo videti golim okom, portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) pokušao je da istraži da li je bilo šta rađeno na ovoj nekada atraktivnoj turističkoj destinaciji.
Gradski većnik za ekologiju u Vranju, Danijel Vasiljević, najpre je rekao da zna „da se tu nešto menjalo“ i da će podatke, čim ih dobije, poslati redakaciji portala KTJS, zahtevavši da mu se preciziraju pitanja. A potom je, u SMS poruci, napisao: “Prosledio sam pitanja, ali još uvek nemam odgovore. Zato Vam ne odgovaram“.
Vasiljević je kontaktiran još nekoliko puta, ali se nije javljao na telefon.
Isti model ponašanja primenio je i Slavoljub Stojmenović, pomoćnik gradonačelnika za urbanističke poslove, koji je pre 13 meseci često o ovoj temi davao izjave medijima, dok se na pozive novinarke portala KTJS nije javljao.
Govorio je da je osnovni cilj resanacije jezera izrada projektne dokumentacije i trajno rešavanje njegovog statusa uz prateće radove po toj dokumentaciji.
“Potrebno je obezbediti stabilno vodosnabdevanje jezerima tokom leta, kada je smanjeno snabdevanje površinskim i podzemnim vodama, čime će biti omogućen konstantan dotok vode tokom cele godine i onemogućeno stvaranje cijanobakterija. S obzirom na novonastalu vrednost Aleksandrovačkog jezera za lokalno stanovništvo i njegov potencijal za turističke aktivnosti i rekreaciju, Vranje želi izvršiti sve neophodne istrage i radove koji bi omogućili ponovno korišćenje Aleksandrovačkog jezera kako za navodnjavanje, tako i u turističke svrhe”, objašnjavao je Stojmenović tada, a njegove reči prenelo nekoliko portala.
On se vezivao za odluke sastanka Stalnih konferencija gradova i opština održanog decembra 2018. godine u Beogradu, na kome je skrenuta pažnja na rešavanje problema voda za piće, otpadnih voda i vodenih akumulacija od strane državnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ivana Karićana, pošto je to osnov za otvaranje Poglavlja 27 od strane EU.
Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije, Jadranka Joksimović, 21. januara ove godine takođe se bavila uslovima za otvaranje Poglavlja 27:
“Podnošenjem pregovaračke pozicije za poglavlje koje se tiče zaštite životne sredine i klimatskih promena, napravljen je značajan korak napred, jer se radi o veoma zahtevnom i kompleksnom pregovaračkom poglavlju, čija je izrada trajala skoro tri godine, uz učešće 28 institucija, zbog čega predstavlja najkompleksniji dokument, od preko 1.600 stranica, koji smo do sada predstavljali Evropskoj uniji”, rekla je.
Nepoznato je, međutim, da li se među dokumentima predatim Evropskoj komisiji nalazi i projekat o resanaciji Aleksandrovačkog jezera.
PROJEKAT JE U “VINČI”
Pošto je nosilac projekta o resanaciji jezera Institut “Vinča” u Beogradu, portal KTJS kontaktirao je dr Milana Kragovića, naučnog saradnika, koji se novinarki ljubazno obratio mejlom. Napisao je:
“Pre svega, puno Vam hvala na interesovanju za ovako jedan važan projekat od nacionalnog značaja.
Obaveštavam Vas da će Vam detaljno obaveštenje sa svim neophodnim informacijama biti dostavljeno do 19.02.2020. godine, i ovom prilikom Vam se izvinjavamo zbog kašnjenja, s obzirom da ste te informacije tražili do 17.02.2020. godine.
Razlog za odlaganje je taj što čekamo saglasnost Grada Vranja, kao i ostalih članova Konzorcijuma (Hirogeoeko inženjering doo i Geolider doo.), kako bismo Vam poslali zajedničko obaveštenje.
Srdačan pozdrav,
U ime nosioca realizacije projekta
dr Milan Kragović,
naučni saradnik”
Nakon isteka roka koji je sam odredio, Kragović kaže da “ne može da portalu KTJS dostavi informacije”, tačnije Saopštenje o onome šta se sve radilo – “dok svi članovi Konzorcijuma ne daju pisanu saglasnost za to”.
Usmeno su se svi složili, ali je ostalo da preduzeće “Geo lider” iz Bujanovca dostavi “Vinči” i pisanu saglasnost, dok su Grad Vranje i preduzeće “Hidrogeoeko” iz Beograda to učinili.
Kragović, međutim, ne želi da otkrije ime osobe koja je poslala saglasnost, ali kaže da je “nemoguće da većnik za ekologiju Danijel Vasiljević nema informacije o svemu što je urađeno”.
“Uostalom, i ostali članovi Konzorcijuma znaju šta su radili, pa možete i njih da kontaktirate”, reči su Milana Kragovića.
DRŽAVNE INSTITUCIJE “TAKO RADE”
Miroslav Krmpotić, direktor preduzeća “Hidrogeoeko”, potvrdio je da je dostavio podatke koje je “Vinča” od njega tražila – da je rađeno na ispitivanju bunara – ali da “ne razume zašto se to saopštenje ne prosleđuje medijima”.
Sličnog mišljenja je i Ivan Stoilković, direktor “Geo lidera”, koji će to uraditi kada završi posao koji nije vezan za jezero, ali da “u tom dokumentu nema ničeg spornog što mediji ne bi trebalo da objave”.
“Znate, tako vam je to u državnim firmama”, rekao je Stoilković.
Verovatno bi bilo važno sačekati Saopštenje iz “Vinče” sa potpisima svih članova Konzorcijuma o projektno-tehničkoj dokumentaciji, da su svi prethodni projekti o revitalizaciji Aleksandrovačkog jezera dali rezultate.
PROJEKTI I (NE)USPESI
Sada već davne 1987. godine, prema tadašnjem Prostornom planu, prostor kod Aleksandrovačkog jezera bio je namenjen za područje lokalnog izletišta. Regulacionim planom iz 1997, jezero je proglašeno za područje lokalnog izletišta, sportsko-rekreativnog centra i vikend-naselja. Shodno tome, uređenje prostora je u skladu sa očuvanjem prirodnih lepota i ambijenta od značaja, gde se prostor urbanizuje, a opet ostaje u prirodnom okruženju i spaja s njim. Po ovom planu, prostor oko jezera je namenjen za rekreaciju, sport i ugostiteljske objekte. Od sportskih terena planirani su tereni za odbojku, košarku i tenis, a od pratećih objekata – parkovi za decu sa pratećim rekvizitima. Planirana je i ergela.
Tada su odobrena sredstva u iznosu od 73 miliona dinara, a za prvu fazu utrošeno je 60 miliona. Investitori su bili EKO fond i Republička direkcija za vode, izvođač radova je bilo Preduzeće za puteve iz Vranja, dok je projekat delo Zavoda za urbanizam u Vranju.
Januara 2008. godine, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda prezentovao je obimnu generalnu studiju naručiocu posla – Opštini Vranje – o revitalizaciji Aleksandrovačkog jezera. Vrednost ove investije je 25 miliona dinara. Te godine, međutim, došlo je do prvog velikog zagađenja jezera kada se i dogodio prvi veliki pomor ribe. Šteta nikada nije procenjena, a uginulo je više od 1,5 tone ribe.
Od tada pa do 2016, svi neuspesi oko revitalizacije jezera vezuju se za Demokratsku stranku u Vranju i Igora Andonova, koji je u periodu od 2008. do 2012. bio zamenik gradonačelnika Vranja i inicijator za sanaciju jezera. Projekat po kome je rađena sanacija jezera košta poreske obveznike Grada milion evra. Od 2010. do 2013. godine na sanaciju Aleksandrovačkog jezera potrošeno je milion evra.
|
Ono što je za naučnike zanimljivo jeste da u jezeru ima i algi koje potiču iz voda Afrike i do tada su primećene u Vojvodini, ali u veoma malom obimu. Prilikom uzorkovanja vode, koja je 2013. godine bila bukvalno zelena, ustanovljeno je da u jednom litru vode ima čak 206 miliona bakterija. Zbog toga je došlo do pomora ribe, a pretila je opasnost i po ljude. Ukoliko se stanovništvo hrani ribom ili se kupa u jezeru, to može dovesti do poremećaja u ljudskom organizmu. Stradaju koža, jetra, dolazi do nesvestice, vrtoglavice i gušenja. |
Godine 2012, nakon velikog pomora ribe u jezeru, odgovornost je svaljivana na Opštinsku organizaciju sportskih ribolovaca “Veternica” u Leskovcu, koja je bila zadužena da upravlja jezerom.
Aleksandrovačko jezero je i danas idealno stanište za razmnožavanje modrozelenih algi. Voda je topla, plitka, a zemljište ispod je prirodno slano. Prvo pojavljivanje ovih mikroorganizama primećeno je nakon čišćenja jezera 2010. godine. Naučnici od 2011. godine upozoravaju na rizično poribljavanje jezera, jer su alge nepredvidive. Mogu da procvetaju, ali to i ne mora biti slučaj. Sve vreme jezero predstavlja opasnost po živi svet. Još uvek je tu tabla sa natpisom da je voda zabranjena za kupanje i pojenje stoke.
Niko do danas za neuspele projekte za resanaciju jezera kao i za ugrožavanje zdravlja ljudi i ribe nikada nije snosio odgovornost.
U 2020. ZNAČAJNA SREDSTVA ZA ALEKSANDROVAČKO JEZERO
Kada su članovi Gradskog veća Vranja na 192. sednici usvojili nacrt budzeta za 2020. godinu od 2,7 milijarde dinara, ne postoji tačna cifra za resanaciju Aleksandrovačkog jezera. Novinarima je rečeno da će značajna sredstva biti izdvojena za razradu projektne dokumentacije. Ta značajna sredstva odnose se na rekonstrukciju Bolnice i resanaciju Aleksandrovačkog jezera.
|
Aleksandrovačko jezero je veštačka akumulacija na 7-8 km jugozapadno od Vranja. Dugo je 500 m, najveća širina mu je 250 m, površina oblika elipse iznosi oko 0,12 km2. Prosečna dubina je oko 2,5 m. Napravljeno je 1964. godine, za potrebe navodnjavanja po sistemu „kap po kap“ poljoprivrednog kombinata „Poljoprodukt“, koji se prvobitno starao o jezeru. Jezero je nekada bilo omiljeno izletište Vranjanaca. Potom je dugo vremena bilo zapušteno. U više navrata je bilo velikih pomora ribe, više puta je urađivano, prema različitim tehničkim rešenjima, i poribljavano. Poslednji veliki pomor ribe dogodio se u decembru 2012. godine, ispod zaleđenog jezera.
Izvor: Vikipedija |
Uprkos svemu, ljubitelji prirode, kad god su u prilici, odlaze na izletište kod Aleksandrovačkog jezera. Zanimljivo je i da radi restoran u kome su na meniju riblji specijaliteti. Zar baš ta slika ne govori više od prezentacije projektno-tehničke dokumentacije o resanaciji jezera? Uostalom, novac za sve projekte i sve što je rađeno platili su poreski obveznici Vranja i Srbije.
Ovaj tekst je urađen u okviru projekta "Zeleni fondovi u sivoj zoni - Korupcija u ekologiji pod budnim okom medija i nevladinih organizacija u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji", podržanog od strane Asocijacije centara civilnih inicijativa iz BiH, a fininsiran od strane Evropske unije.