Albanski politički predstavnici na jugu Srbije iznose različite stavove o rešavanju pitanja koja su vezana za ovu etničku zajednicu. Kontroverze se odnose na razgovor sa Vladom Srbije. Razlike su se pojavile nakon sastanka koji je krajem novembra organizovalo Ministarstvo za ljudska prava, manjine i socijalni dijalog sa Albanskim nacionalnim savetom.
Deo albanskog političkog spektra ocenio je ovaj sastanak kao inicijativu dijaloga sa Vladom u Beogradu o "Planu sedam tačaka" za rešavanje problema Albanaca, dok je ostatak istakao da se o ovim pitanjima može razgovarati samo u Briselu, u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Ali šta je doneo susret predstavnika Srbije i reprezenata Albanskog nacionalnog saveta (ANS)? Sastanak na temu "Plan od sedam tačaka – obrazovanje" održan je u prostorijama Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu. Učesnici okruglog stola bili su potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete Branko Ružić, ministar za socijalni dijalog i manjine Gordana Čomić, predsednik Albanskog nacionalnog saveta Ragmi Mustafa, šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu i predstavnici Koordinacionog tela za jug Srbije.
Ministarka Gordana Čomić je nakon sastanka, koji je okarakterisala "pozitivnim", izrazila nadu da će do sledeće godine biti rešeni mnogi problemi u obrazovanju.
Ona je navela pitanje udžbenika i licenciranja obrazovnog kadra, ističući da je problem priznavanja diploma još jedan u nizu u okviru procesa za koji je rekla da je potrebno više vremena kako bi počeo da daje rezultate.
"Optimisti smo da ćemo početkom godine naći rešenje za udžbenike za osnovnu školu na albanskom jeziku, dok je na dnevnom redu licenciranje prosvetnog kadra", rekla je ministarka za manjine, ljudska prava i socijalni dijalog pri Vladi Srbije.
Predsednik ANS Ragmi Mustafa rekao je da se ovaj dijalog razlikuje od briselskog i da bi Albanci sa juga Srbije trebalo da budu deo procesa.
Mustafa je rekao da bi problemi obrazovanja, posebno pitanje udžbenika, trebalo brzo da se rešavaju, kao i druge teme predviđene "Planom sedam tačaka".
Mustafa je dodao da je prošlo više od 8 godina od kada je Vlada Srbije odobrila ovaj plan za dijalog o ovim pitanjima.
"Moramo naći način da prevaziđemo probleme, uključujući i priznavanje diploma i nadam se da će Vlada Srbije, odnosno ministarstvo i svi uključeni imati volju da se tokom prve trećine 2022. godine neki problem zaista reše", kaže Mustafa.
Govoreći o održanom dijalogu, istakao je da postoji volja za rešavanje aktuelnih problema u obrazovanju, ali i napomenuo da se sve to dešava u uslovima kada je manje Albanaca zaposleno u sudu, policiji i kada "imamo jednog vatrogasca i nijednog direktora zdravstvene ustanove”.
"Ono za šta se mi zalažemo jeste pravednije i ravnopravnije društvo i u Preševskoj dolini", ističe Mustafa.
Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu izrazio je zadovoljstvo zbog pokretanja ovakvog dijaloga.
Rekao je da se stvari ne mogu promeniti preko noći, ali i da je dobro što samopouzdanje raste.
Bratu je naveo da je optimista da će mnoga pitanja iz "Plana sedam tačaka" biti rešena.
"Misija OEBS-a u Srbiji je spremna da nastavi rad sa institucijama Republike Srbije i sa partnerima na jugu Srbije na sprovođenju 'Plana sedam tačaka', koji podrazumeva napredak u kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, učešću u institucijama, odnosno bolji prosperitet i integraciju manjina. Misija OEBS-a u Srbiji je posvećena podsticanju pozitivnih međuetničkih odnosa pružanjem podrške i pomoći", rekao je Bratu.
Međutim, organizacija sastanka očigledno nije naišla na podršku Mustafinog zamenika u ANS-u Envera Mehmetija, koji je član Albanske demokratske partije (ADP).
Mehmeti zahteva da se dijalog odvija u Briselu i da jug Srbije predstavlja Kosovo.
"Kosovski Srbi su privilegovani sa svim pravima, sa rezervisanim mestima sa 10 poslanika, sa ministarstvom i šta sve ne, njihovo pitanje se tretira u Briselu. Dok su Albanci u Dolini godinama diskriminisani, iako su 1992. imali referendum, vodili oslobodilački rat, postoji Končuljski sporazumom, imaju 'Plan sedam tačaka'...", naglašava Mehmeti u reakciji na Fejsbuku.
Polemika je porasla kada je posle sastanka u Bujanovcu ministarka Čomić istakla da u Srbiji nema organizovanog brisanja iz civilne evidencije Albanaca, dodajući da se sa tim slaže i NSA.
"U Srbiji nema nikakvog organizovanog brisanja adresa, odnosno pasivizacije prebivališta Albanaca, i nema ničega osim primene Zakona o boravištu i prebivalištu, a oko toga smo se razumeli i sa predstavnicima NSA", rekla je za Bujanovačke ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić.
Ona je naglasila da ministarstvo koje vodi od januara sa nadležnim organima Republike Srbije vrlo pažljivo proverava o čemu se radi i utvrđeno je da nema nikakve namere države ili organizovanog progona albanskih građana u Srbiji kada je u pitanju pasivizacija adresa, već da je reč o primeni zakona.
Objasnila je da je primena Zakona o boravištu i prebivalištu deo Poglavlja 23 i da je zahtev Evropske unije da se Ministarstvo unutrašnjih poslova podrobniije pozabavi ovom temom, vodeći računa o tome da ne bude adresa koje su izmišljene za ljude koji ne postoje.
"U razgovoru sa NSA sredinom godine rekli smo da je naša dužnost da činjenice ponudimo, a njihova je volja da li će i dalje vrlo pažljivo motriti da im ne budu ugrožena prava na adresu jer ona ne smeju da budu ugrožena", naglašava ministarka Čomić.
Posle ove izjave reagovali su, pre svega, albanski politički subjekti u opoziciji koji su pozvali na hitan prekid razgovora sa Beogradom i ostavku predsednika NSA Ragmija Mustafe.
Reakcija je stigla iz Alternative za promene (AZP).
"Jedna od najbolnijih tačaka za Albance je pasivizacija adresa, što je na ovom sastanku demantovano i opisano kao neistinito. Međutim, s obzirom na realnost u kojoj žive Albanci, Ragmi Mustafa je na ovom sastanku postigao dogovor na štetu sloboda i prava Albanaca u Preševskoj dolini, saglasivši se sa ministarkomm Čomić da je pasivizacija adresa samo sprovođenje zakona od strane Vlade Srbije. AZP odbacuje odluke donete na poslednjem sastanku koje je prihvatio predsednik ANK, i ovaj sastanak opisuje kao politički ishitren i nepromišljen", navodi se u pisanom saopštenju ovog političkog subjekta.
|
"Plan sedam tačaka" "Plan sedam tačaka" je dokument koji su 2012. godine usvojili albanski odbornici skupština opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ovaj plan predviđa rešavanje problema Albanaca u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, upotrebi jezika i nacionalnih simbola, zdravstvu, zastupljenosti u državnim organima I slično. Vlada Srbije je 2013. godine odobrila ovaj dokument kao osnovu za razgovore sa predstavnicima Albanaca iz ovih opština. |
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.