Krenar Halimi iz Preševa je u obavezi da skida srpske registarske tablice sa svog automobila na administrativnom prelazu "Mučibaba", kako bi stavio probne kosovske tablice. Ovo je jedini način da uđe na Kosovo. Za uslugu plaća pet evra, dok je rok važenja tih tablica 60 dana.
Kako je istakao u razgovoru za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), za njega novac i ne predstavlja toliki problem, već vreme koje prođe dok čeka u koloni da bi izvršio ovaj administrativni postupak.
"Nadam se da će uskoro biti pronađeno adekvatno rešenje, kako mi koji ulazimo na Kosovo, ali i vozači kosovskih automobilskih oznaka prilikom ulaska u Srbiju ne bi bili maltretirani", kaže Halimi.
Kaže da često ide ovim prelazom jer mu mnogi članovi porodice žive na Kosovu.
Dok je Halimi menjao tablice na svom automobilu, na desetine drugih ljudi čekalo je u redu da učine isto.
"Ovo zaista nema smisla, ne odgovara ni kosovskoj, ni srpskoj strani. Dokle ćemo stići sa ovim barijerama na Balkanu?", pita se Halimi.
Od stupanja na snagu odluke kosovskih vlasti o primeni mere uzajamnosti, odnosno reciprociteta za srpske tablice, 20. septembra, na administrativnim prelazima na jugu Srbije počele su da se formiraju velike gužve.
Građani, u zavisnosti od doba dana, čekaju između tri i pet sati da pređu "na drugu stranu".
Enes Selimi iz Velikog Trnovca, sela u opštini Bujanovac, odlučio je da u dva sati iza ponoći ode do administativnog prelaza "Bela zemlja", kako bi uzeo privremene tablice.
"To je bio jedini način da se malo izbegnu kolone. Pošto često putujem u Prištinu, morao sam da uzimam ove tablice. Sada sam malo miran jer imaju rok od 60 dana", kaže Selimi.
Većina građana kaže da nije im stalo do tih pet evra, već do vremena provedenog u automobilu. Sada za put od Bujanovca ili Preševa do Gnjilana, koji je udaljen samo 30 kilometara, građani moraju da provode sate u automobilu.
"Ali nema kuda gore od ovoga. Zaista, ovo nema smisla. Prepreka ovde, prepreka tamo. Morao sam da postavim alarm na telefonu, da se probudim i odem do granice samo zbog probnih tablica", zaključuje Selimi.
Političari sa juga Srbije takođe se slažu da su ove mere uzrokovale brojne probleme građanima, ali naglašavaju da su usmerene na reciprocitet između Srbije i Kosova.
Narodni poslanik Šaip Kamberi naglašava da su građani juga Srbije i dalje taoci nerešenih odnosa između Prištine i Beograda.
"Građani imaju dosta problema sa ovim barijerama. Građane Kosova su godinama maltretirali da bi zamenili registarske tablice srpskim. Isto se sada dešava i građanima našeg regiona. Ovo je recipročna mera", kaže Kamberi.
Prema njegovim rečima, Kosovo i Srbija treba da priznaju jedna drugoj registarske tablice kako obični građani ne bi patili.
"O kakvom 'otvorenom' Balkanu govorimo ako naiđemo na ovakve banalne prepreke poput registarskih tablica? Gde su druga pitanja?", pita se Kamberi.
On kaže da je Sporazum o briselskim tablicama između Prištine i Beograda istekao 15. septembra i da strane moraju pronaći prihvatljivo rešenje.
Predsednik Ogranka Narodne stranke u Bujanovcu, ujedno i koordinator te partije za Pčinjski okrug, Saša Arsić, prepreke na administrativnim prelazima naziva besmislenim.
"Ljudi se moraju slobodno kretati, zašto su nam potrebne ove barijere? Imamo razne slučajeve, uključujući i bolesne ljude koji ne mogu toliko čekati na prelazu", kaže Arsić za portal KTJS.
Naglašava da su za ovakvo stanje krivi čelnici Beograda i Prištine.
"Ovo je igra Aleksandra Vučića i Albina Kurtija koji su zarad svojih političkih interesa u stanju da improvizuju razne krize. Ne umeju da reše probleme, nesbosobni su za tako nešto, a ovakva situacija im odgovara da ostanu na vlasti što je duže moguće", tvrdi Arsić.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, Ragmi Mustafa, zatražio je od kosovskih vlasti da stanovnici Preševa, Bujanovca i Medveđe budu izuzeti od mera reciprociteta za registarske tablice.
"Pozdravljamo odluku kosovske strane o reciprocitetu, ali zahtevamo da se ova mera ne odnosi na stanovnike našeg regiona. Ako ne u potpunosti, bar bi trebalo da postoje olakšice za naše građane", rekao je Mustafa.
Šef kabineta predsednika Skupštine Kosova Glauka Konjufce, Ilir Kerceli, rekao je da će im se sredstva koja građani Preševske doline koriste za privremene registarske tablice biti vraćena u vidu donacije.
"Kosovo je posvećeno pomaganju građanima ovog područja na različite načine, a jedan od njih je vraćanje sredstava za probne registarske tablice", rekao je on za kosovske medije.
Od početka primene odluke o privremenim tablicama, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je objavilo da je izdalo oko 12.000 ovih registarskih tablica. Prema tim podacima, oko 40 odsto izdato je na administrativnim prelazima "Mučibaba" i "Bela zemlja" koji gravitiraju ka južnoj Srbiji.
Kosovo i Srbija imaju ukupno šest prelaza za kretanje ljudi i robe.
Dva koja se nalaze na severu Kosova, Brnjak i Jarinje, do momenta objavljivanja ovog teksta, ostala su otvorena samo za pešake, ne i za vozila.
Od prvog dana donošenja odluke o recipročnim merama, na ova dva prelaza postavljene su specijalne jedinice kosovske policije, sa jedne strane, i nezadovoljni srpski građani sa severa Kosova, sa druge.
Predstavnici međunarodne zajednice pozivaju strane da ne "zaoštravaju" situaciju, već da putem dijaloga pronađu rešenja.
I dok se ne pronađe rešenje, građani će satima čekati na administrativnim prelazima. Deo njihove automobilske opreme već su postali lepak i šrafcigeri. Bez toga nema načina da se "nameste" registarske tablice.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.