Ivana Stošić, majka iz Vranja čija devojčica ima poteškoće u razvoju, istakla je na konferenciji za novinare da smatra da autizam i stanja iz autističnog spektra moraju biti zakonom definisana da bi članovi drugostepenih komisija koji daju mišljenje da li treba nastaviti sa bolovanjem i nakon što dete navrši petu godinu života, usvojili zahteve roditelja te dece.
"Na terenu se sada dešava da drugostepena komisija – i pored toga što tercijarne ustanove, poput dečje klinike u Tiršovoj, Instituta za majku i dete i ostalih institucija gde su formirane komisije i gde profesori daju konzilijarno mišljenje da li treba nastaviti bolovanje – odbija zahteve tih roditelja", rekla je Stošić.
Ova majka koja, kako je istakla, ne predstavlja samo svoje dete i sebe, već još oko 4.000 drugih majki iz cele Srbije koje se sreću sa sličnim problemima a sa kojima je u kontaktu, podseća na deo zakona koji se tiče perioda kad dete sa poteškoćama u razvoju napuni petu godinu.
"Zakon do pete godine to prepoznaje kao problem, do kada roditelj ostvaruje stopostotnu zaradu; nakon toga ti roditelji dece sa problemom su – nevidljivi ljudi. Komisija ne prihvata zahtev za bolovanje jer nisu dobro razumeli tumačenje, zato što je Zakon o finansijskoj podršci porodici koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. široko postavljen. Ako imate tri doktora nauka koja vode vaše dete i pečat direktora te tercijarne institucije koji kaže da je neophodno da majka bude uz dete i brine o njemu, ne razumem zašto drugostepena komisija u tom slučaju ne postupi tako", kazala je ova majka, po profesiji magistarka pravnih nauka i ljudskih prava.
Ona je pojasnila naziv konferencije "Ne diskriminiše autizam, diskriminišu zakoni", te da je, na osnovu ličnog i iskustava ostalih roditelja sa kojima komunicira, zaključila da diskriminišu zakoni, iako je ranije smatrala da to čine ljudi.
Kako je i sama pravnica, istakla je da razume svoje kolege kad široko definišu, znajući da se svaki slučaj ne može pojedinačno napisati u zakonu.
"Istovremeno mi imamo problem jer nemamo i pravnika u komisiji koji će lekarima protumačiti šta to znači. Šta recimo reumatolog radi u drugostepenoj komisiji kad dolazi jedno ovakvo dete?", pita se Ivana.
Pravnici Ministarstva zdravlja, objasnila je Stošić, izjasnili su se da roditelji imaju pravo na produženo bolovanje, ali da oni nisu pisali o svemu zato što se svake godine pojavljuju nove retke bolesti, neka nova stanja, i ti su pravnici široko definisali pojmove kako bi što veći broj ljudi ostvario pravo.
"Zapravo je došlo dotle da, u stvarnosti, niko od tih roditelja nije ostvario pravo. Sama poverenica za rodnu ravnopravnost je uputila dve inicijative Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje se nalaze pred Ustavnim sudom a rezultat ćemo čekati još dugo vremena", istakla je Stošić.
Dodala je da je taj rezultat "neustavan i diskriminatorski" i da se "na brutalan način" roditeljima poručuje da "idu kući ili pošalju decu u dom", što je "neljudski", kako je istakla.
"Rezultat je da je sasvim neustavno izjašnjavanje roditelja dece do pet godina da li će primati platu, odreći se bolovanja ili se odreći tuđe nege. Tuđa nega pripada detetu, ona nije pravo majke. Vrlo često su znali da budu bezobrazni pa da kažu: 'Uzmite tuđu negu pa nek neko brine o detetu'. A volela bih da upoznam osobu koja bi sa 10.000 dinara brinula i radila sa detetom", objasnila je Stošić.
Prema njenim rečima, 11. aprila ove godine stupio je na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i "mnogi roditelji su se radovali jer je zakon predviđao odsustvo roditelja do 18. godine života deteta", odnosno brigu koju bi majke, vrlo retko očevi, preuzeli.
"Suština tog novog zakona je da se pruži podrška roditeljima čija deca boluju od kancera, s čim se potpuno slažem, ali treba sagledati i decu sa drugim oštećenjima. Nama niko ne refundira troškove, oni su ogromni. Suplementi koštaju, a mi se susrećemo sa ultimatumom da ili se vraćamo na posao ili ostajemo bez posla. Ako ostanemo bez posla, kako u tom slučaju finansijski možemo da brinemo o detetu? To je celodnevni posao", rekla je Stošić.
Stošić je dodala da nema potrebe menjati zakon već treba definisati ta "druga stanja". U zakonu se definišu, navela je Ivana primer, deca sa kancerom, budući da je NURDOR velika organizacija koja je uspela na pregovorima da zasluži to.
"Naravno, ja se apsolutno slažem s tim. Ne zaboravimo da deca koja se leče od kancera dobijaju besplatne lekove i terapije. Čak smo potpisali sporazum sa Italijom i Turskom da tamo mogu da odlaze na lečenje. Mi, sa druge strane, nemamo nikakvu podršku. Pored visokofunkcionalne dece, postoje i ona koja apsolutno nisu u stanju da vrše nikakvu funkciju. O njima roditelji moraju da vode računa 24 sata dnevno", istakla je majka iz Vranja.
S druge strane, Stošić je podvukla da roditelji imaju veliku podršku poverenice za rodnu ravnopravnost koja je prošle godine uputila predstavke ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću; postupak se vodi pred Ustavnim sudom, odnosno određuje se ustavnost neslaganja zakona jer su, kako je rekla, "oni uslovljavali majke koje do pete godine dobiju bolovanje, a čija deca nisu imala pravo na tuđu negu i pomoć".
"Smatram da bilo koja drugostepena komisija mora da uvaži mišljenje lekara koji prati tu decu i koji su svesni da smo mi roditelji 24 sata – sedam dana u nedelji", ponovila je Stošić.
Navela je "dramatičan primer" majke iz Beograda čija devojčica ima višestruke poremećaje i ponovila da roditelje dece sa autizmom, kao i onu sa pervazivnim poremećajima država ne prepoznaje.
"Lekarka koja je reumatolog u toj drugostepenoj komisiji mami Oliveri iz Beograda nije dala bolovanje; devojčica ima osam godina i ne može da brine sama o sebi. Rekla joj je da odvede dete u dom. To je komentar lekara", objasnila je Ivana.
Istakla je da terapeute i ostala stručna lica koja brinu o njenoj ćerki plaća "privatno, kao i svi ostali roditelji", iako se zalaže za prava radnika i borbu protiv rada "na crno".
"Prinuđena sam da plaćam 'na crno' ženu koja dolazi da radi sa mojim detetom, gde takođe imam moralnu deilemu da li je to u redu. Nije u redu, naravno", dodala je majka maloletne devojčice.
Iako se vodi polemika o tome da li je autizam stanje ili bolest, oprečna su mišljenja, "frapantno" je, rekla je Ivana, "da se od 1970. do danas ovaj broj povećao 27.000 puta" na globalnom nivou, kao i da je svake godine sve veći broj dece sa tim problemima.
Konferencija za medije "Ne diskriminiše autizam, diskriminišu zakoni" održana je u prostorijama Gradskog odbora Nove Srbije, stranke koja je, prema rečima Ivane Stošić, prepoznala problem sa kojim se roditelji autistične dece susreću, te ju je pozvala da o tom problemu priča u svojstvu majke i građanke.
|
NOVINARKE RTV VRANJE I VRANJSKA PLUS TV NA KONFERENCIJI O AUTIZMU POSTAVILI PITANJA O DIPLOMAMA, PREBIVALIŠTU, KAFI I HONORARIMA
Ivana Stošić je konferenciju "Ne diskriminiše autizam, diskriminišu zakoni" održala kao građanka i majka, što je predočeno na njenom početku.
Konferenciji su prisustvovali i novinarke dve najveće vranjske televizije, Radio-televizije Vranje i Vranjske plus TV, medijskih kuća koje od dolaska na vlast Srpske napredne stranke (SNS) dobijaju najviše novca od svih medija na lokalnim konkursima.
Samo je jedno pitanje novinarka Vranjska plus TV postavila o temi, da bi onda usledio "rafal" pitanja dvaju medijskih kuća, "miljenica" lokalne vlasti, dvojcu lidera Nove Srbije u Vranju. Predsednik vranjskih novosrbijanaca Ivica Petrušević je odgovarao na pitanje zbog čega je njegovo prebivalište u Kragujevcu a ne u Vranju, upitan je i o svom privatnom poslu distribucije kafe; da bi i od njega, ali i od potpredsednika partije Bratislava Bogdanovića bilo zatraženo da govore o svojim diplomama.
Majci koja je govorila na konferenciji upućena su pitanja o njenom ranijem angažmanu u Biznis inkubator centru (BIC), tačnije konstatovano je da je Ivana Stošić, kao bivša menadžerka BIC-a, isplaćivala honorare Branimiru Stojančiću, tada većniku Grada Vranja, Ediju Majstoroviću, ondašnjem državnom sekretaru za regionalni razvoj "i mnogim funkcionerima" – kao predavačima – u iznosu od po 500.000 dinara.
Stošić je "apsolutno negirala ove navode", jer se radi o, kako je rekla, "potpuno spinovanim pitanjima, čime je Srpska napredna stranka još jednom pokazala otvoren strah zbog svega što znam o radnjama koje se i dan-danas dešavaju u BIC-u".
Nisu se novinarke Vranjska plus TV i RTV Vranje osvrnule na temu autizma u meri u kojoj su želele da dobiju odgovore na veći broj nekih drugih – za temu nevezanih – pitanja. Očigledno je bilo da su dve gorepomenute televizije ponajmanje interesovali problemi roditelja čija su deca autistična. |
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.