Romski centar za demokratiju / Koalicija za transparentnost juga Srbije, sa projektom "Kroz prizmu kulture". Projekat predviđa objavljivanje 20 tekstova na portalu o kulturnim dešavanjima i manifestacijama u Vranju. Značajan je za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i u skladu je sa namenom konkursa. Opis aktivnosti vrlo skroman i uopšten. Rezultati i indikatori nisu dobro definisani, nemerljivi. Jedan stalno zaposlen, pet honorarno i četiri stručna konsultanta, povremeno bez adekvatnih tehničkih resursa. Budžet nepravilno popunjen, nema obavezno sopstveno učešće 20 odsto. Projekat je već podržan donacijom međunarodnog centra Olof Palme International Center u iznosu od 27,06 odsto vrednosti projekta. Komisija predlaže da se projekat ne podrži.
Ovo je razlog odbijanja projekta "Kroz prizmu kulture" Romskog centra za demokratiju (RCD), koji je naveden u obrazloženju članova stručne komisije medijskih eksperata – u sastavu: predsednik Đorđe Kovačević i članovi Dušan Miljković i Nikola Panić – koja je ocenjivala projekte za proizvodnju medijskih sadržaja za radio, internet i štampane medije i novinske agencije u 2019, radi dodele sredstava iz budžeta grada Vranja za sufinansiranje pomenutih projekata. Sufinansiranja, dakle, ne finansiranja.
Najsumnjiviji deo ovog, rekli bismo, pomalo nespretno, čak i naivno sročenog obrazloženja stručne komisije svakako je deo o "sopstvenom", jelte, učešću. Evo i zbog čega: u Zakonu o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje) – na koji se poziva komisija, a odluke aminuje predsednik Gradskog veća Slobodan Milenković, gradonačelnik i potpisnik Rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Vranja za proizvodnju medijskih sadržaja za radio, internet i štampane medije i novinske agencije u 2019, koje je poslato svim prijavljenim aplikantima, dakle i dobitnicima i odbijenima – nigde se eksplicitno ne navodi poreklo novca kojim medijska kuća koja se projektom prijavljuje na konkurs participira u sufinansiranju.
Drugim rečima, nigde Zakon o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje) ne zabranjuje da neka organizacija, poput Olof Palme International Center, koja poželi da za potrebe projektnog sufinansiranja sa 27,06 odsto ukupnih sredstava podrži neku drugu organizaciju, evo, primera radi, RCD – a RCD aplicira na konkurs u Vranju – to i učini.
To je za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) potvrdila i Tamara Filipović, projekt menadžerka u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS).
"Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u javnom informisanju, a i Zakon o javnom informisanju i medijima ne propisuju da 20 odsto učešća mora biti sopstveno učešće organizacije ili medija, već samo da 'podnosilac projekta može podneti zahtev za sufinansiranje projekta u iznosu do najviše 80 odsto vrednosti predloženog projekta, odnosno najviše do iznosa utvrđenog konkursom', po članu 16. Pravilnika", rekla je Filipović za KTJS.
Ona je dodala da je to eventualno moglo biti ograničeno "možda u samom tekstu poziva za podnošenje projekata". To, naime, nije slučaj.
U Javnom pozivu za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Vranja za proizvodnju medijskih sadržaja za radio, internet i štampane medije i novinske agencije u 2019, navedeno je samo da "učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta".
"Ukoliko u tekstu poziva ne piše ništa više od ovoga što sam vam rekla, onda to obrazloženje koje ste dobili nije u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, a ni sa Pravilnikom", istakla je Filipović.
TENDENCIOZNO ILI NENAMERNO
U članu 17. Zakona o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje), u delu o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa, još konkretnije: načinu obezbeđivanja i raspoređivanja sredstava, što je očito ispao suštinski razlog odbijanja projekta RCD, doslovce piše da "Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i raspoređuje ih na osnovu sprovedenih javnih konkursa (u daljem tekstu: konkurs) i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije. Za pojedinačna davanja može se opredeliti najviše 5 odsto sredstava od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa putem javnih konkursa".
Ni reči o ograničenjima o tome ko obezbeđuje deo novca koji mora da podmiri organizacija, u ovom slučaju RCD, da bi njen projekat bio sufinansiran. Projekat
"Učesnik konkursa može predložiti sufinansiranje projekta u iznosu koji ne prelazi 80 odsto vrednosti projekta, a najviše do iznosa koji je utvrđen konkursom", navedeno je u članu 22. istog Zakona. Opet nema obaveznog "sopstvenog" učešća, kako je u obrazloženju navela stručna komisija, predloživši da se projekat RCD ne podrži.
Ni u Pravilniku o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Vranja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je objavljen u Službenom glasniku Grada Vranja 5/2017, na koji se takođe pozivaju u Rešenju o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Vranja za proizvodnju medijskih sadržaja za radio, internet i štampane medije i novinske agencije u 2019, takođe nije naznačeno na koji način organizacija koja aplicira na konkurs mora da obezbedi tih 20 odsto.
Tek se u članu 17. ovog Pravilnika, u odeljku "Sredstva za sufinansiranje", navodi ono što piše i u Zakonu o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje), a to je da "učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje projekta u iznosu do najviše 80 odsto vrednosti predloženog projekta, odnosno najviše do iznosa utvrđenog konkursom".
Iz svega navedenog zaključujemo da je razog (o sopstvenom učešću) odbijanja projekta RCD: ili posledica nepoznavanja zakona, ili posledica tendenciozno donete odluke za potrebe interesne grupe ili pojedinca.
O opisu aktivnosti koji je, kako nam je saopšteno, "vrlo skroman i uopšten", o "nemerljivim i nedovoljno dobro definisanim" rezultatima i indikatorima, ili o "nepravilno popunjenom budžetu" – može se polemisati i prihvatamo da postoji mogućnost da smo u tom delu pogrešili. Ali se ne može i ne sme zaobilaziti i kršiti zakon. Oko toga nema polemike.
SA ILI BEZ DISKRIMINACIJE
Vratimo se na Rešenje o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Vranja za proizvodnju medijskih sadržaja za radio, internet i štampane medije i novinske agencije u 2019. U njemu je naglašeno da lokalna samouprava deo sredstava iz budžeta obezbeđuje za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, "bez diskriminacije". Sudeći po banalnom razlogu koji je naveden u odbijenici o rezultatima konkursa o kome je reč, kao i o ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti društvenih i humanitarnih nauka, na kojem je takođe učinjen presedan, RCD opravdano sumnja da je kao organizacija diskriminisan i amnestiran od mogućnosti da ravnopravno učestvuje na konkursima koje raspisuje lokalna samouprava.
Podsećamo da na ovogodišnjem javnom konkursu za sufinansiranje projekata i programa udruženja u oblasti društvenog i humanitarnog rada od javnog interesa, projekat RCD lokalna samouprava nije podržala zbog toga što je, kako nam je tada objasnio član Gradskog veća za nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije Dejan Ivanović, RCD registrovan u Bujanovcu, a ne u Vranju, što je bio uslov konkursa.
Sve bi to imalo smisla da je na tom istom konkursu, ta ista komisija koja je odbacila projekat RCD zbog geografskog porekla, iste te kriterijume primenila i na Udruženje "Kvantum", jer je ono, sudeći po podacima Agencije za privredne registre (APR), registrovano u Novom Sadu, baš kao što se Zavičajno udruženje Vranjanaca "Žuto cveće" vodi na beogradsku opštinu Vračar. Jedini razlog dobijanja prednosti ova dva udruženja u odnosu na RCD mogao bi da bude, opet, geografski. Poznato je da su Beograd, a posebno Novi Sad bliži Vranju nego li Bujanovac. To je maltene golim okom vidljivo čak i letimičnim pogledom na mapu Srbije. Aksiom, maltene.
Zato stičemo utisak da se, u slučaju RCD na dva navedena primera, javni interes u oblasti javnog informisanja sufinansira "sa diskriminacijom", a ne "bez diskriminacije", kako je u Rešenju istaknuto. Racionalnog objašnjenja nema, osim da su lični porivi nadvladali razum.
RCD je protivnik bilo kakve podele i pravljenja razlika među kandidatima na javnim konkursima, koji su, inače, u interesu svih građana, ne samo određenih interesnih grupa; ne želimo da u Vranju obitava politička praksa, duboko ukorenjena, o deljenju na "naše" i "njihove", na "podobne" i "nepodobne" – nevladine organizacije, medije, novinare ili ljude – još manje da u toj nepodopštini učestvujemo.
PRISTRASNO IZVEŠTAVANJE
Ponavljamo da prihvatamo odgovornost za svaku eventualnu grešku koju smo načinili u pisanju projekata, nema tu ničeg spornog, ali ne želimo da lokalnoj vlasti poslužimo da nam na bilo koji način uskraćuje pravo na ravnopravan tretman sa ostalim vranjskim medijima i organizacijama, kršeći pritom zakon. Makar samo zato što se toj vlasti možda baš i ne dopada da se o njenom radu argumentovano i kritički piše; ima ko će već da ih kuje u zvezde.
Takva je Vranjska plus TV, koja je za sufinansiranje projekata namenjenih za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji u 2019. od Grada dobila 5,3 miliona dinara i još 950.000 dinara za portal, što ukupno iznosi 6,25 miliona dinara. Drugo mezimče lokalnih vlastodržaca, RTV Vranje, najpre je za potrebe televizijskih sadržaja podržano sa 6,1 miliona dinara, potom za radio sa dodatnih 450.000 dinara, na posletku sa i 300.000 dinara za portal (ukupno 6,85 miliona dinara). Ne treba zaboraviti ni RTV Bujanovac – koja je takođe u većinskom vlasništvu Zorana Veličkovića, baš kao i RTV Vranje – a koja je sufinansirana sa 600.000 dinara.
Uzimajući u obzir sredstva koje nekoliko godina unazad dobijaju na konkursima – posebno od 2016. i posebno Vranjska plus TV koja je te godine osnovana, svega nekoliko meseci pre smene socijalista naprednjacima na lokalnom tronu – onda će po nekoliko stotina pregleda "Dnevnika" ili isečaka ove informativne emisije dveju televizija na Jutjub kanalu, možda nekome delovati kao nedovoljno praćeno za projektni novac koji za to dobijaju. Očito je da su stručne komisije prepoznale kvalitet, iako je evidentno da je njihovo izveštavanje pristrasno. Dovoljno je poslušati emisije RTV Vranje i Vranjska plus TV ili pročitati tekstove na njihovim portalima, pa pomisliti da se osim korišćenja prilike da se kliče i pljeska svim dnevnim akcijama aktuelne vlasti od strane lokalnih čelnika javnih preduzeća, ustanova i zaposlenih u Gradskoj upravi, ništa drugo ne može pročitati ili čuti. Čak ni najbezazlenija kritika na njihov rad.
Primetno je i da su u poslednje vreme više puta na RTV Vranje reprizirane emisije od pre nekoliko godina, između ostalog i "Čajanka u 5", autorke Slavice Cvetković, novinarke portala KTJS koja je radila na ovoj televiziji. Time se deo javnosti može dovesti u zabludu da je Slavica Cvetković i dalje zaposlena u RTV Vranje, što ne odgovara istini.
SLOVO JUGA
Međutim, da ne ispadne da samo kritikujemo, želeli bismo da pohvalimo nešto što je navedeno u Rešenju o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Vranja za proizvodnju medijskih sadržaja za radio, internet i štampane medije i novinske agencije u 2019, a to je odluka stručne komisije da ne podrži projekte Dnevnika akcionarskog društva za novinsko-izdavačku delatnost Novi Sad/ Dobro jutro – "jer se projekat ne realizuje na teritoriji Grada Vranja, niti ima korelaciju s Vranjem", i Udruženja za razvoj kvaliteta života i rada građana "Humanis" Niš/ Slovo juga – "veliki problem je što je časopis Slovo juga nedovoljno vidljiv i prepoznatljiv građanima Vranja, što dovodi u pitanje opravdanost sufinansiranja ovog projekta".
Ipak, ne možemo a da se ne zapitamo zbog čega je onda časopis Slovo juga na konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja u 2018, dakle prošle godine, sufinansiran sa 100.000 dinara i kako tada nije to bio veliki problem? Ako je već ove stručna komisija primetila da po uslovima konkursa ovaj časopis iz Niša ne može da dobije sredstva iz budžeta Grada Vranja, jer je nedovoljno vidljiv Vranjankama i Vranjancima. I da li to znači da je Slovo juga minule godine bilo vidljivije nego ove? Verovatno su ga naši sugrađani prepoznavali na vranjskim trafikama u 2018, i kupovali ga, a ove godine, sva je prilika, to čine ređe.
Na kraju možemo samo da poželimo da se ovakve stvari više neće dešavati i da će se RCD, rame uz rame sa ostalim lokalnim organizacijama i medijskim kućama, ravnopavno boriti za svoje mesto u svetu projektnog sufinansiranja. Želimo da verujemo da nije bilo zle namere, sve nadajući se da su u pitanju bile ljudske greške, nenamerne, kojima smo svi skloni, a ne tendenciozno odlučivanje zarad ličnih ili stranačkih interesa.
|
IMAMO DOVOLJNO TEHNIČKIH RESURSA
Romski centar za demokratiju (RCD) je prva nevladina organizacija sa juga Srbije koja je akreditovana od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za pružanje tehničke podrške jedinicama lokalne samouprave, a time i Gradu Vranju, za pisanje, realizaciju i monitoring evropskih projekata, pa se opravdano pitamo kako je Ministarstvo procenilo da imamo tehničkih kapaciteta i ljude koji mogu da pružaju usluge, a da to ne vidi Grad.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo je RCD-u akreditaciju za pet honorarnih saradnika, za svako fizičko lice ponaosob, za različite oblasti, najviše sa fokusom na edukaciju zaposlenih u lokalnoj samoupravi i zapošljavanje marginalizovanih grupa, zatim o tome kako se upravlja ljudskim resursima ili kako se pišu i sprovode evropski projekti. |
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.