Možda smo i mi, odrasli, preterali jer ne razmišljamo da li svakodnevno posvećujemo dovoljno vremena svojoj deci. Da bi se naša deca zaštitila i bila bezbednija, mi, roditelji, moramo da bar pola sata dnevno ostavimo po strani sve što imamo i posvetimo se njima, rekao je Igor Jurić na tribini "Ukradena bezbednost" u Vranju, na kojoj je bilo reči o pedofiliji, trgovini ljudima, vršnjačkom nasilju i drugim opasnostima koje deci prete na internetu.
"Danas, kad deca osete da im treba pažnja njihovih roditelja, ona naprave nekoliko lažnih profila na društvenim mrežama sa kojih sami sebe vređaju. Imamo primer dečaka koji je sebe ubedio da je toliko velika žrtva da je pokušao da izvrši samoubistvo. Već više od 20 prijava je bilo na ovu vrstu, kako smo mi to nazvali, 'samozlostavljanja'. Ako vam se deca požale da su žrtve vršnjačkog nasilja na internetu, razgovarajte sa njima, možda je problem u nama, odraslima", rekao je Jurić.
Osnivač Fondacije "Tijana Jurić" je istakao da je pedofilima danas preko društvenih mreža olakšan put do naše dece. Ovim "predatorima" u velikoj meri "pomažu" i sama deca, potencijalne žrtve, koja kače provokativne fotografije.
"Takve fotografije su one na kojima se deca 'puće', takozvani 'dak-fejs'. Roditelji, morate da skrenete pažnju svojoj deci da 'predatori' upravo na osnovu ovih fotografija šalju zahteve za prijateljstvo. U 90 posto slučajeva deca sa ovakvim profilnim fotografijama izloženija su mnogo većem riziku nego ona koja objave 'normalnu' fotografiju", apelovao je Jurić.
Ti "predatori" - objasnio je on - su jako strpljivi, veoma inteligentni i ljubazni, pa naše dete ne može "da im parira". Na pravu priliku za napad čekaju "minimum četiri meseca" od početka uspostavljanja kontakta i dopisivanja sa detetom.
"Važno je da upozorite dete da odmah, istog momenta blokira tu osobu, jer onda 'predator' odustane. Obično posle četiri meseca stiže detetu poruka koja je neprimerena a sadrži seksualnu konotaciju. Ako pedofil vidi da je dete odreagovalo pozitivno na tu komunikaciju, tipa da je dodalo na kraju 'smajli', ići će korak dalje", objasnio je Jurić.
Iznenadili su ga, kako je rekao, odgovori koje je čuo od dece školskog uzrasta a koji se tiču pitanja da li ona misle da su lepša na fotografijama sa "normalnim" izrazom lica, ili na onim na kojima se, kako bi mladi rekli, "puće".
"Oni su potpuno svesni da su lepši na fotografijama na kojima su 'normalnog' izraza lica, ali je stvar u tome da slika na kojoj se dete 'napući' ima šest puta više 'lajkova' na Fejsbuku ili 'srca' na Instagramu nego fotografija istog deteta koje se 'normalno' fotografiše. To je statistika pokazala", precizirao je Jurić.
On je savetovao pre svega roditelje koji nisu aktivni ni na jednoj društvenoj mreži da promene način razmišljanja i naprave naloge na nekoliko njih - "čisto da bi znali o čemu se tu radi i da bi mogli da podele iskustva sa svojom decom i upozore ih na moguće opasnosti".
"Kad pričamo o bezbednosti i problemima koji se dešavaju na internetu, uvek se dokačimo i najvažnijeg segmenta, a to je da je najviše dece bilo ugroženo i zlostavljano upravo preko društvenih mreža kojih u svetu ima više od 400.000", upozorio je Jurić.
Apelovao je opet na roditelje da moraju biti potpuno svesni da kad na društvenu mrežu okače fotografiju deteta - sa plaže na moru, primera radi - postoje softveri koji "u roku od pet minuta prepoznaju jedno novo dete koje se tu pojavilo", fotografija se zatim skida sa mreže i "već u roku od drugih pet minuta može se naći na nekom sajtu za pedofile, spremna za prodaju".
"Nemojte da kačite ovakve fotografije, to vas molim. Čak iako mislite da nema ničeg spornog ili eksplicitnog na njima", rekao je Jurić.
Kada je reč o zloupotrebi fotografija na internetu, Jurić nije krio razočarenje, iako je smatrao da se svest ljudi vremenom podigla na viši nivo.
"Videli smo gomilu fotografija gde su roditelji, bake i deke kačili fotografije svoje dece i unučadi, najviše na Fejsbuk. Pedofili nemaju vremena da se bakću i da po društvenim mrežama traže fotografije nage dece. Oni odu na ove sajtove i jednostavno ih plate. Postoje filteri na osnovu kojih traže i sužavaju izbor. Cena se formira u zavisnosti od potražnje", objasnio je Jurić.
Zloupotreba fotografija najčešće se dešava, tvrdi Jurić, po sistemu ucene "žrtve" njenom nagom fotografijom, a veliki broj dece i odraslih u Srbiji plaća "ozbiljne cifre" da njihove fotografije i snimci ne izađu u javnost.
Tokom tribine prezentovana su četiri edukativna filma koji su snimljeni na osnovu istinitih događaja, a tema jednog od njih upravo je bio ovakav vid ucene, posredstvom razmene fotografija.
Jurić objašnjava da jedna prepiska nalik toj iz filma, a konkretno između devojke i mladića, traje minimum četiri meseca, posle čega se prelazi u "intimniju" komunikaciju.
"To je neki optimalan period dok 'predator' ne napadne. Za to vreme on je najveća podrška detetu, uspostavlja se poverenje. Traži da razmene fotografije. Čim joj 'žrtva' pošalje neku nagu fotografiju, igra je završena, pedofil preti da će - ako dete ne plati - sve snimke i fotografije koje mu je ono poslalo proslediti prijateljima na društvenim mrežama. Cifra u Srbiji kreće se od 50 do 100 evra", objasnio je Jurić.
Naglasio je da se dešava da eksplicitne fotografije deteta završe na internetu, ako nema novca da plati "predatoru" koji ga ucenjuje.
"Svakog meseca mu kaže: 'Još samo ovaj mesec, još samo 100 evra i završili smo'. I nema kraja. Zaista je ogroman udarac na psihu deteta ako njegove fotografije završe na internetu. Zbog ovoga je odnos roditelj - dete vrlo važan, da može roditeljima da se poveri ako upadne u ovakav problem", objasnio je Jurić.
Kao još jedan od problema koje vrebaju na internetu, Jurić je apostrofirao dostupnost ličnih podataka, do kojih je pedofilu najlakše doći kada sa decom igra igrice. Tad "predatori" o njima mogu da saznaju "bukvalno sve".
"Ja več devet-deset meseci igram igrice. Mi u Fondaciji imamo svoj tim. Sad da vi toj deci, nakon ovoliko vremena, kažete da je osoba sa kojom igraju lažna, ne bi verovali apsolutno. I zašto igramo igricu? Zato što želimo da vam u nekom budućem vremenu prikažemo kako izgleda komunikacija sa jednim detetom dok igrate igricu s njim. Sve možete da saznate. Deca odaju bukvalno sve", svestan je ovog problema.
Jurić je rekao da njegovi saradnici u Fondaciji i on mnogo vremena provode baveći se društvenim mrežama, zato što - kako je objasnio - ako želi da razgovara sa našom decom, mora da zna bar jednako kao ona.
"Drštvene mreže nisu samo Fejsbuk i Instagram. Ja sam prisutan na 27 njih", rekao je Jurić.
Opet se vratio na deo o ulozi roditelja u odrastanju i toga da oni, ni po koju cenu, ne smeju zanemarivati svoje sinove i kćeri.
"Neko dete mi je reklo da više nije na Fejsbuku zato što mu je tata došao na Fejsbuk, pa je ono onda pobeglo na Instagram. Onda se na Instagramu pojavila i mama jer i ona voli da se slika. To je analogija kojom se koriste. Zato deca traže neku treću, petu ili šestu mrežu, onu na kojoj nema roditelja", prepričao je Jurić svoja iskustva kroz razgovore sa najmlađima.
Na tribini "Ukradena bezbednost" Jurić je govorio i o trgovini ljudima kao veoma ozbiljnom i sveprisutnom problemu, koji se jako često materijalizuje na internetu. "Jedna od 10 žrtava trgovine ljudima ostane živa", decidan je Jurić.
"Kada pričamo o trgovini ljudima, i Vranje je, kao i Subotica na drugoj strani, posebno ugroženo, što zbog granice, što zbog geografske pozicije. Ovo je tematika koja je teška i obimna. Imamo, recimo, primer devojčice iz Velike Plane koja je nestala 2016, a i dalje se traga za njom", rekao je on.
Jurić je i radionicu u Vranju završio mišlju kojom je, prema sopstvenom priznanju, završavao i sve prethodne, apelujući pritom na sve nas.
"Svet je opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji su zli, već zbog dobrih ljudi koji ništa ne čine da se zlo ne dogodi", porukom Alberta Ajnštajna zaokružio je Jurić svoje obraćanje u Vranju.
Danijela Milosavljević, članica Gradskog veća za socijalnu politiku i lokalnu upravu, rekla je da je briga o deci - koja su budućnost svakog naroda i na kojima sve ostaje - "najjači temelj jednog društva", a obaveza svih nas je "da njihovo detinjstvo i mladost učinimo bezbrižnim".
"Dodatni izazov svakako predstavlja virtuelni prostor, koji je opšteprisutan, lakodostupan i u kome niko nije zaštićen. U tom prostoru vrebaju raznorazni oblici nasilja i društvene anomalije, kao što su pedofilija, trgovina ljudima i devijantna delovanja", apostrofirala je Milosavljević.
Ona je istakla značaj prevencije kao najbolji i najefikasniji način borbe protiv pojava koje ugrožavaju bezbrižno detinjstvo i odrastanje dece.
"Moderno vreme nije doprinelo većoj sigurnosti i zaštiti dece i mladih od brojnih opasnosti. Naprotiv, pretnje, čak i one koje ugrožavaju njihov život postale su opasnije, učestalije i sveprisutnije", rekla je gradska većnica.
Kako bi zaštita i podrška deci bila delotvorna, rezonuje Milosavljević, neophodna je angažovanost svih društvenih aktera.
U cilju multisektorske i koordinisane politike na polju bezbednosti dece, u Vranju od 2013. funkcioniše Lokalna mreža za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima.
Pre dve godine usvojen je i lokalni međusektorski sporazum, o međusektorskoj saradnji, prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na području grada.
"Moramo biti svesni da se ova problematika tiče svih nas, o njoj se ne priča dovoljno, a kad postane tema tada može biti kasno. Veliki je problem što većina ljudi skoro uvek misli da se to dešava nekom drugom i da neće baš njih to da snađe", kazala je Milosavljević.
Tribina "Ukradena bezbednost" - sastavljena iz tri segmenta: bezbednost na internetu, vršnjačko nasilje i trgovina ljudima - namenjena je odraslima, pre svega roditeljima, prosvetnim i socijalnim radnicima i drugim stručnjacima koji brinu o bezbednosti dece.
Prisustvovali su joj članovi užeg gradskog rukovodstva, vranjski srednjoškolci, njihovi roditelji, nastavnici i profesori.
|
JURIĆEVI SAVETI RODITELJIMA
- Ako srednjoškolci ili studenti idu da rade u inostranstvo, naučite ih kako da provere oglas. Fondacija "Tijana Jurić" ima tim ljudi koji rade isključivo provere oglasa. Pošaljite oglas ili ponudu za posao, članovi Fondacije će to proveriti potpuno besplatno, uz 95 posto uspešnosti procene da li ti mladi ljudi mogu da se jave na konkurse ili oglase koji ih zanimaju;
- Ako vam dete ide u inostranstvo, obavezno jednu noviju fotografiju sačuvajte. Deluje zastrašujuće, ali je jako važno. Ako dete treba da se traži, ta fotografija je izuzetno bitna;
- Kopirajte pasoš. Jednu kopiju ostavite kod vas kući, drugu stavite detetu u prtljag;
- Neka vam dete zapamti broj telefona ili naše ambasade zemlje u koju ide, ili broj lokalne policije;
- Smislite jednu "lozinku" koju ćete znati samo vi i vaše dete, koja će biti signal da vašem detetu treba pomoć;
- U CV nikad ne upisujte adresu stanovanja, jer poslodavca to ne interesuje. Najčešće se CV danas traži zbog vaše adrese. Nekad je u pitanju marketinška agencija, nekad politička stranka, a nekad i trgovina ljudima. |
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.