"Na dan 31. decembar 2016. godine dugovanje grada bilo je 1,67 milijardi dinara, ili preko polovine ukupnog budžeta lokalne samouprave. Na dan 31. decembar 2017. taj dug uspeli smo da svedemo na 1,3 milijarde,
odnosno da ga smanjimo za 350 miliona, ili 21 posto", rekao je gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković na konferenciji za medije, a nakon obelodanjivanja izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).
Milenković je istakao da se u tom završnom izveštaju DRI konstatuje da su mere preduzete od strane lokalne samouprave u odazivnom izveštaju, a za sve nepravilnosti koje su nađene tokom revizije za 2017. godinu, uspešno ispravljene i da je mišljenje revizora "pozitivno zadovoljavajuće".
DRI je sa revizijom završnog računa za budžetsku 2016. godinu krenula 14. februara 2017, detaljno pregledavši "svaku fakturu, papir, narudžbenicu, ugovor i javnu nabavku, popis imovine i da li je svaki zaključak Gradskog veća u skladu sa skupštinskom odlukom", te konstatuje da su "gradske finansije konsolidovane".
"Smanjili smo i kreditno zaduženje za 30 posto. Na 31. decembar 2016. godine kreditno zaduženje je bilo 669 miliona, da bi na isti dan godinu dana kasnije bilo 466 miliona. U ovo smanjenje duga ne ulaze izvršne sudske presude koje su nam stizale tokom druge polovine 2016. i tokom cele 2017 – ukupan dug koji smo vratili po osnovu izvršnih sudskih presuda je 400 miliona", rekao je Milenković.
Gradonačelnik je istakao da smo i dalje daleko od idealne finansijske situacije, ali da sve mere koje je lokalna samouprava preduzela govore da se vlast odgovorno ponaša prema budžetskim novcem naših sugrađana i da želi "da naše finansije budu kao apoteka".
"I pored svih tih teškoća koje smo imali, uspeli smo da uspostavimo sistem redovnog isplaćivanja jednokratnog davanja, poput jednokratnih pomoći, zatim novčanih – kao što su pomoći za novorođenčad, mrtvozorstva i drugo. Uspostavili smo red isplate zaostalih obaveza za putne troškove prosvetnih radnika", zaključio je Milenković.
Gradski većnik za budžet i finansije Bojan Kostić podsetio je da se vlast u 2017. suočila sa sudskim presudama koje sežu čak u 2007. i 2008. godinu, kao što su spor sa slovenačkim "Tuš"-em i neizmirene obaveze prema "Novogradnji".
"Zajedno sa troškovima prevoza koji nisu isplaćeni od 2013. do 2016, obaveze koje je Grad morao da izmiri u 2017. iznose oko 400 miliona dinara. Ta su sredstva morala da odu na saniranje pomenutog duga, umesto na komunalni program, socijalnu pomoć, razvoj poljoprivrede i ostalo", rekao je Kostić.
On je obelodanio da bi grad morao dodatno da se zaduži kako bi izmirio sve obaveze koje su "eksplodirale" u prošloj godini, a tiču se perioda 2013-2016, da u 2017. godini nije bilo pomoći iz tekuće rezerve republičkog budžeta u iznosu od 300 miliona dinara.
"Imali smo plan da godišnje za 100 miliona spuštamo nivo duga, kako ne bi ugrozili tekuće finansiranje i normalno funkcionisanje sistema lokalne samouprave. Uspeli smo da glavnicu duga smanjimo više od očekivanog, za 350 miiona", naglasio je član Gradskog veća za finansije.
Kostić je govorio i o Centralnom registru faktura (CRF), koji se još uvek razrađuje a čija je svrha uvođenje reda u finansije lokalnih samouprava, te rekao da je taj sistem dobra ideja, ali da će biti potrebno vreme da zaživi u praksi.
"Iz budžeta neće biti plaćane fakture koje nisu uskladu sa finansijskim planovima", apostrofirao je Kostić.
DRI je 2017. godine, kako je objasnio, utvrdila velike propuste koji se tiču preuzimanja obaveza bez ugovora sklapanih putem javnih nabavki.
"Nikad ne možete apsolutno svaki rashod da kontrolišete, ali možete da smanjite rizik da se stvari identifikovane u 2016. godini ne dešavaju u narednom periodu. Imali smo problem da dobar deo računa dolazi u službu finansija bez prethodne kontrole, sa pitanjem da li je taj rashod zaista izvršen u onoj meri u kojoj je naručen i da li je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama", podseća Kostić.
Govoreći o značaju plaćanja poreza, naglasio je da se moraju zaštititi poreski obveznici koji uredno izmiruju obaveze, a da se sakcionišu oni koji to ne čine.
"Po zakonu, kao lokalna samouprava moramo da naplaćujemo porez, jer našim nečinjenjem oštećujemo budžet. Godinama nije naplaćivan porez na zemljište koji je propisan Zakonom o porezima na imovinu i koji je dat u revizionom nalazu", eksplicitan je Kostić.
Dodao je da se mora uzeti u obzir i ekonomska snaga našeg stanovništva, da Grad Vranje ima za 11.000 dinara manju prosečnu zaradu od republičkog proseka i da ljudi teško žive, pa da će se u skladu sa tim voditi računa o poreskom opterećenju građana.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.