"Na pitanje o čemu se radi i ko je čovek koji sedi pored mene, rečeno mi je da je on pomoćnik javnog izvršitelja i da je došao da popiše moje stvari zbog Bojana Anđelkovića, sina bivšeg vlasnika stana. Bila sam šokirana", u neverici započinje priču Vranjanka Slavica Cvetković, majka dvoje maloletne dece koja živi u stanu u ulici Esperanto, u naselju Ledena stena.
Iako tog prepodneva, 27. novembra nije očekivala nikoga, "a kamoli nezvane goste", neko je zazvonio na vrata stana u kome Cvetkovićeva sa decom živi od decembra 2006. godine. Otvorila je i ugledala jedno civilno lice i troje policajaca.
"Čovek koji nije nosio uniformu me je pozdravio i pitao me kako sam. Na moj odgovor 'Hvala na pitanju, dobro', upitao me je gde je Bojan Anđelković. Rekla sam ljubazno da je ovo ko zna koja po redu poseta policije i da Anđelković i njegova porodica od 2006. godine ne žive ovde. Pozvala sam ih u stan u nadi da ćemo konačno razrešiti situaciju da ovde živim ja, a ne Anđelkovići", rekla je Slavica za portal Koalicije za transparentnost juga Srbije (KTJS).
Miloš Tasić, pomoćnik javnog izvršitelja koji je sa još troje policijskih službenika tog utorka boravio u "prijateljskoj" poseti Cvetkovićevoj, nije ovoj samohranoj majci precizirao zbog čega treba da se popišu stvari u njenom stanu, što je ovde suštinski važno, kao ni zbog kog se eventualnog prekršaja Anđelković tereti, niti spominje moguće dugovanje sina bivšeg vlasnika stana.
Rekla je da "ni u najluđim snovima" nije očekivala da će joj se ovako nešto desiti i više puta naglasila neprofesionalnost, nestručnost i bahatost "četvorke sa ulaznih vrata".
"Tasić mi je rekao da mora da popiše stvari jer je Bojan Anđelković izvršio neki prekršaj prema Rajfajzen banci, ali i još nekoliko prekršaja. Nije precizirao šta je u pitanju, u kom vremenskom periodu su se ti prekršaji desili, kao i kolika je suma novca u pitanju. Predložila sam da se on čuje sa suprugom Bojana Anđelkovića, Tanjom, na šta je pristao", istakla je Cvetkovićeva.
Ova majka je dodala da su tom prilikom Tasić i Tanja Anđelković razgovarali o Bojanu i, kako joj je preneto, Anđelkovićeva je izjavila da će njen suprug "kroz pola sata biti u Vranju", da svoje prebivalište odjavi iz ulice Esperanto.
Pomoćnik javnog izvršitelja je, pošto mu je Cvetkovićeva dala na uvid presudu da polovina stana pripada njoj, nazvao "nekoga" telefonom i glasno upitao: "Znači da popisujem?".
"Tada sam ga pitala otkud on zna da sam ja Slavica Cvetković i zašto mi nije pokazao na vratima svoju legitimaciju. Nije mi bilo jasno ni zašto će popisivati moje stvari, kada je već razgovarao telefonom i sa Bojanom i sa Tanjom. Pokazala sam svoju ličnu kartu i novinarsku legitimaciju, i zatražila da se i on legitimiše. Zar nije trebalo da bude obratno? Nakon toga je iz torbe izvadio nalepnice i počeo sa popisivanjem stvari. Ćutao je i popisivao svaku stvar, pa i onu koju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju nema pravo, poput trpezarijskog stola i stolica", rekla je Cvetkovićeva.
Ona je vlasnica polovine stana u ulici Esperanto, u kome živi sa dvoje dece, dok druga polovina pripada njenom bivšem suprugu od koga se razvela pre tri godine.
Kako objašnjava, u stan, koji je kupila od Časlava Anđelkovića, sa svojim tadašnjim suprugom uselila se decembra 2006. godine. Dodala je da Časlav nije živeo u ovom stanu, već njegov sin Bojan Anđelković sa porodicom – suprugom Tanjom i, tada, jednim detetom.
Slavica u razgovoru otkriva da nikakvih problema nije bilo sve do pre "otprilike godinu dana", kada su na njena vrata gotovo na nedeljnom nivou počela da kucaju "plava" uniformisana lica, pripadnici MUP u Vranju.
"Imam rok od 15 dana da se žalim, odnosno da preko advokata ja odjavim Bojana Anđelkovića sa adrese stana u kome živim, ako želim da sačuvam svoje stvari. To mi je savetovao Tasić. Zakon je takav kakav je, i to je tako, ali ljudskost je nešto drugo. Ja ne mogu da se bijem sa Tasićem i policijom, niti to želim. Nisam kriva što se Anđelković nije odjavio sa ove adrese, pa ga sad gone", sva potresena priča Slavica.
Pokušala je da objasni policiji i pomoćniku javnog izvršitelja da rođena sestra Bojana Anđelkovića živi na istom spratu u njenoj zgradi, da mogu i sa njom da razgovaraju, "ali se oni na to nisu osvrtali". Rekla im je da je "u stalnom kontaktu" sa Bojanovom suprugom, Tanjom, koju je obavestila da su u subotu, 24. novembra, kao i desetak puta pre toga, na njena vrata kucali policajci tražeći Tanjinog supruga.
"Tanja mi je na to odgovorila da je to nešto prekršajno, nešto što Bojan treba da plati i da će, kako mi je rekla, sve biti završeno u ponedeljak, 26. ovog meseca. Ništa nije završeno. Ta agonija traje više od godinu dana, policajci su dolazili desetak puta, najmanje, uglavnom u vreme odmora i u terminima kada ja, da sam zaposlena, ne bih mogla da budem kući", objasnila je Cvetkovićeva.
Presudu Osnovnog suda u Vranju, P.br. 4591/13 od 13. marta 2014. godine, kojom se utvrđuje, kako se u presudi navodi, u odnosu na tuženog bivšeg Slavičinog supruga, "da je tužilja Slavica Cvetković iz Vranja, po osnovu sticanja u braku stekla pravo svojine u delu jedne idealne polovine stana, u ukupnoj površini od 60,95 m², koji se nalazi u Vranju, u ulici Esperanto, upisan na katastarskoj parceli br. 6466/1 KO Vranje 1", Cvetkovićeva je izvršitelju pokazala i pri poslednjem susretu, 27. novembra, tokom popisa stvari iz stana.
Međutim, kako je istakla, pomoćnik javnog izvršitelja ponavljao je da "mora da popiše stvari".
"Ovakvog zastrašivanja nikad nije bilo. Kao u nekakvom magnovenju. Kako se tad osećalo moje dete? Sreća pa mlađi sin nije bio u stanu. Tasić je samo ustao i počeo da lepi nalepnice. To je strašan prizor. A maloletna ćerka u sobi sedi i ne sme da izađe", dodala je Slavica.
Ova majka prepričava da su se tokom 45-minutne posete dogodile i neke "nelogičnosti", kako ih je nazvala.
"Tasić je nekog zvao za mišljenje i rekao tom nekom da će postupiti po zakonu. Preda mnom je razgovarao sa Bojanom i Tanjom, njegovom suprugom, i dogovarali su nešto za sutradan prepodne (sreda, 28. novembar; p.a). Kao da namerno ovo rade. Dakle, jasno im je da Bojan ne živi u ovom stanu, a, kao, sprovode zakon. Samo tri dana pre ovog događaja bila je takva lupnjava policijskih službenika na vratima, kao da sam ja ubica ili mafijaš, a ne samohrana majka", objašnjava Slavica.
Njoj je Bojan Anđelković u telefonskom razgovoru samo delimično otkrio jednu od začkoljica i bacio sumnju u regularnost i neophodnost popisivanja trpezarijskog stola, laptopa, stolica, komode, televizora i drugih komada nameštaja i tehnike iz stana u ulici Esperanto.
"U telefonskom razgovoru Anđelković je meni rekao da su izvršitelj i policajci došli pro forme, jer je on dao mito u iznosu od 500 evra, ne znam kome jer je rekao da to za mene nije važno", otkrila je Cvetkovićeva.
|
Kako je Cvetkovićeva istakla, nazvala je bivšeg supruga telefonom sa namerom da joj ovaj dostavi kupoprodajni ugovor za stan iz 2006. godine, koji je on sklopio sa bivšim vlasnikom, Časlavom Anđelkovićem.
"Rekao mi je da je na poslu i da će ga dostaviti u toku dana, što je i učinio", rekla je Slavica.
Ona je u trenucima popisivanja stvari telefonom razgovarala sa glavnom i odgovornom urednicom portala KTJS, Ivanom Stošić, želeći da i mediji izveste o njenom slučaju. Budući da joj je Stošićeva rekla da će što pre doći u njen stan, Cvetkovićeva je, kako je istakla, "zamolila" pomoćnika javnog izvršitelja i troje policijskih službenika da sačekaju da stignu predstavnici medija.
"Došli su oko 11 sati, otišli četrdesetak minuta kasnije. Molila sam ih da sačekaju samo pet minuta, nisu hteli. U ovoj državi, na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u kuću može da mi uđe bilo ko jer se neko pre mene nije odjavio sa ove adrese. Premda ja živim u ovom stanu, meni sad sve mogu da iznesu, a nisam ništa kriva", očajna je ova majka.
Ivana Stošić, glavna i odgovorna urednica portala KTJS, ispred zgrade u ulici Esperanto u kojoj Cvetkovićeva živi, videla je vozilo u kojem je bio Tasić a koje je već bilo u pokretu. Za razliku od pomoćnika javnog izvršitelja, policajci su se vratili da Stošićevoj objasne novonastale okolnosti.
"Zaustavljala sam ih rukom i govorila: 'Molim vas, stanite, stanite!'. Izvršitelj se nije vratio, ali zato jeste policija. Rekli su da su samo asistirali. Pitala sam ih da li je trebalo da asistiraju kod žene koja je samohrana majka i koja je žrtva sistema. To što se neko nije odjavio sa njene adrese, iz stana u kome ova žena sa decom živi 12 godina, ne znači da je ona kriva", rekla je Stošićeva.
Stošićeva je apostrofirala da je splet okolnosti koji je zadesio Slavicu Cvetković, upozorenje svim vlasnicima stanova da "pro forme nikad ne prijavljuju nikog", jer može biti neželjenih posledica.
"Ako taj neki stanar bude izvršni dužnik bilo kome, a prijavljen je na nekoj adresi, stradaće vlasnik jer se po zakonu popisuju stvari dužnika, iako on ne živi u tom stanu ili kući. To je najveća nakarada Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji u Srbiji postoji otkad su se pojavili javni izvršitelji. To njima olakšava posao, ali stvara nenormalne i nepotrebne stresove ljudima, kao što je ova situacija sa kupovinom stana", istakla je Stošićeva, po profesiji diplomirana pravnica.
Ono što je u celoj ovoj zavrzlami neophodno istaći je nelogičnost i sporost sistema, koji svakim danom prinosi sve veći broj žrtvi. U prilog tezi o nakaradnosti svega u Srbiji govori i primer samohrane majke iz vranjskog naselja Ledena stena.
Traumu koju su ona i njena deca preživela 27. novembra, kao i permanentnu okupaciju njihovog stana u prethodnih godinu dana, nijedan sud ne može nadoknaditi. To se ne meri u novcu ili godinama zatvorske kazne, već u narušenom zdravlju, povišenom nivou šećera u krvi, pritisku, stresu i ostalim "pratećim efektima" koji se javljaju nakon ovakvih i sličnih iskustava građanstva.
Zbog čega su nadležne institucije i njihovi eksponenti svesno išli preko logike i, bitnije, dokumenata u vidu dokaza, iako je i njima samima bilo i više nego jasno da – u konkretnom slučaju – u tom stanu ne živi Bojan Anđelković, te da ga treba potražiti na drugoj adresi.
Dalje, pomoćnik javnog izvršitelja savetuje šokiranu i poraženu ženu da, pazite, ona sama sa adrese stana u kome živi odjavi čoveka koji je pre nje živeo u toj stambenoj jedinici. To je inače bila obaveza i dužnost Anđelkovića. Kako je taj isti čovek 12 godina bio prijavljen na toj istoj adresi u stanu koji više nije u njegovom vlasništvu, to je već pitanje za nadležne.
"Ako je Bojan Anđelković prijavljen na ovoj adresi, zašto u proteklih 12 godina nijedan račun za struju, vodu, televiziju i komunalije nije adresiran na Bojana Anđelkovića, već na moje i ime mog bivšeg supruga? To ujedno znači da smo se mi uredno prijavili, a da se oni nisu odjavili", objašnjava Cvetkovićeva.
Cvetkovićeva se sa apsolutnim pravom pita i zbog čega je sve učestalije bezobzirno ponašanje prema ženama i samohranim majkama baš od strane onih koji bi trebalo da ih štite, što je i životna praksa potvrdila?
Zbog čega je izvršitelj tek nakon opomene same stanarke njoj pokazao svoju službenu legitimaciju?
Mnogo je pitanja, a odgovora, evidentno, nedovoljno, malo ili ih uopšte nema. Verovatno ih neće ni biti. Naša sugrađanka, majka, žrtva je sistemske greške.
Problem leži u tome što, nažalost, ovakvih primera ima toliko da se ne mogu svrstati u kategoriju statističke greške.
Do objavljivanja ovog teksta, Bojan Anđelković se nije odjavio sa adrese u ulici Esperanto u kojoj živi Slavica Cvetković, iako je, kako je rekla Cvetkovićeva, "obećao i da će je lično odvesti u policijsku stanicu da reše ovaj problem".
|
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.
Izvor: KTJS