četvrtak, 16 april 2020 23:04

Razvojno savetovalište u Vranju otvoreno i za vreme pandemije, ali deca sa poteškoćama u razvoju ne mogu da dobiju terapiju

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(5 glasova)

Razvojno savetovalište – u kojem deca sa invaliditetom mogu da dobiju terapiju i stručnu pomoć, a koje je deo Dečjeg dispanzera za zdravstvenu zaštitu predškolske dece pri Domu zdravlja Zdravstvenog centra Vranje – tokom vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom koronavirusa, "radi", zaposleni su svakog dana na svom radnom mestu, ali decu, kako su portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) preneli roditelji koji su nam se obratili, "ne primaju i ne zakazuju termine za terapije". Načelnik Razvojnog savetovališta, Nenad Mladenović, nije odgovarao na pozive i poruku novinara.

Vrata Razvojnog savetovališta su otvorena, čemu u izjavi za portal KTJS svedoči i majka koja četiri godine tu dovodi svoje dete na terapije logopeda, defektologa i surdologa, ali deca sa poteškoćama u razvoju ne mogu da dobiju terapije koje bi im koristile.

"Baš kao ni nekoliko prethodnih puta, ni u četvrtak, 9. aprila, osim zaposlenih, nikog nije bilo u Razvojnom savetovalištu, ni roditelja ni dece. Ali su vrata bila otvorena. Za decu sa poteškoćama u razvoju terapije su jedini način da preguraju ovaj period, nemojmo to da zaboravimo", rekla je majka koja je želela da ostane anonimna.

 

Ona je dodala da bi sve bilo u redu kad se roditeljima ne bi davala "lažna nada" i slala pogrešna poruka, te istakla da bi majke i očevi dece sa invaliditetom voleli da znaju "na čemu su".

"Ako već Razvojno savetovalište ne funkcioniše, zbog čega na vratima ne piše da 'ne radi', kako se roditelji ne bi dovodili u zabludu? Oni kažu da bi samo hteli da znaju da li svoju decu da uopšte dovode na terapije i preglede. Vrata stalno otvorena, pa se ponadaju očevi i majke. I mi plaćamo zdravstveni sistem ove zemlje. Samo neka nas obaveste da je zatvoreno, poštovaćemo tu odluku", istakla je ova majka.

Postavlja pitanje čemu onda služi Razvojno savetovalište, s obzirom da se "troškovi prave, a decu ne primaju".

Zavisno od stepena invaliditeta, neka mogu i da dignu ruku na sebe, kad se uznemire i počnu da se samopovređuju, jer nisu navikla da su stalno u zatvorenom prostoru. Poremećena im je rutina koja im je najbitnija, iako ljudima koji u porodici ili među prijateljima nemaju dete sa poteškoćama u razvoju to ne izgleda kao veliki problem. Zato su ove terapije važne", rekla je majka iz Vranja.

 

NAČELNIK BEZ ODGOVORA

Portal KTJS želeo je da informacije o funkcionisanju Razvojnog savetovališta u vreme pandemije sazna i od prvog čoveka ovog odeljenja, pedijatra Nenada Mladenovića, ali se načelnik nije javljao novinaru na pozive i nije odgovorio na SMS poruku.

Mladenović je, osim što bi razrešio dilemu nastalu usled nemogućnosti da deca dobijaju terapije uprkos otvorenim vratima za pacijente i svakodnevnom prisustvu zaposlenih na njihovom radnom mestu, mogao da govori i o racionalnom korišćenju raspoloživog kadra, odnosno ljudskih resursa u Razvojnom savetovalištu.

Može se razmatrati da – bar neki od njih – budu raspoređeni da pomažu u lečenju ljudi od koronavirusa, ukoliko im već ne dolaze pacijenati i nemaju posla na odeljenju na kojem rade. I scenario sa prinudnim odmorom takođe nije bez osnova, kako posla za zaposlene u Razvojom savetovalištu, očito, nema pa, rekli bi građani i građanke koji racionalno rezonuju, bez razloga dolaze svakodnevno na posao.

Naročito se ova odluka menadžmenta treba preispitati – o premeštaju u ustanove i privremene bolnice u kojima se leče oboleli od koronavirusa – ukolilko i zaposlenima u Razvojnom savetovalištu od 1. aprila sleduje, kao i svim ostalim zdravstvenim radnicima a shodno odluci Vlade Srbije, uvećanje plata za 10 odsto. Mladenović je i na ovo pitanje mogao da odgovori. Baš kao i da li u doba pandemije preporučuje vakcinaciju dece.

Možda bi neko mogao da se zapita zbog čega roditelji dece sa poteškoćama u razvoju žele da dovode decu na terapije u Razvojno savetovalište i dok traje pandemija. Pride postoje preporuke Vlade koje su preventivne, a ima i restriktivnih, koje ograničavaju kretanje. Možda "običan" građanin smatra da bi roditelji dece sa smetnjama u razvoju mogli "da se strpe" i sačekaju da pandemija prođe, i da ne moraju svoju decu da dovode "baš i dok pandemija traje".

 

Roditelj koji se obratio portalu KTJS objasnio je suštinsku važnost i neophodnost terapija stručnih lica iz Razvojnog savetovališta.

"Jedan od zaposlenih rekao mi je da dosta tih vežbi i rutina – koje bi trebalo da oni sprovode sa decom, ta stručna lica koja za pomenuti posao primaju platu poreskih obveznika – ja mogu sam da sprovedem sa svojim detetom, jer sam, zato što me je muka naterala, morao da naučim. Sve i da ja mogu, šta da rade ostali roditelji kojima su te terapije jedina nada za napredak njihove dece, i koji ne mogu da budu logopedi ili defektolozi svojim mališanima", istakao je ovaj roditelj za portal KTJS.

 

"OSOBE S INVALIDITETOM SU IZOSTAVLJENE"

O pravilnoj brizi i odnosu društva i države, kao i neophodnosti odstupanja od pravila policijskog časa prema osobama sa smetnjama u razvoju u periodu pandemije koronavirusa, pored roditelja koji su nam se obratili, govorio je i Nemanja Rujević, novinar Dojče velea i dopisnik nedeljnika Vreme iz Bona u Nemačkoj.

Rujević je, zajedno sa glavnim urednicima Nedeljnika i NIN-a, Veljkom Lalićem i Milanom Ćulibrkom, 12. aprila bio gost emisije "Utisak nedelje" koju na TV Nova S vodi Olja Bećković (link: https://www.youtube.com/watch?v=hgTlFrLlJ8E#action=share).

 

On je – govoreći o policijskom času koji je na snazi u Srbiji, što "ne podržava" i smatra da "nema svrhe nabiti Srbe u stanove i zabraniti im da šetaju sami", rizikujući kod građana pojavu "depresivne samoće koja će takođe imati ogroman bilans žrtava" – izrazio zabrinutost za stare, usamljene ljude koji pate od depresije i anksioznosti, kao i za osobe sa poteškoćama u razvoju.

"Ne znam da li iko misli na decu i ljude sa autizmom, koji ne mogu da razumeju zašto ne mogu da odu napolje kada su na to navikli", rekao je Rujević.

 

Upravo je to problem za koji osobe sa poteškoćama u razvoju nemaju rešenje, objašnjavaju roditelji dece sa nekim vidom invaliditeta, jer im je poremećena rutina koja im znači sve. Zato roditelji apeluju na nadležne koji donose odluke koje se tiču restrikcije kretanja, da se prema osobama sa invaliditetom mora postupati "s izuzetkom od pravila" koja se donesu.

Da ova potreba za pridržavanjem rutina osoba sa invaliditetom i neophodnim dnevnim šetnjama, te destruktivnog uticaja usled njihovog nesprovođenja, nije samo hir tih ljudi ili želja da na njih bude usmerena pažnja – već realna i nasušna potreba – govori i ekspertkinja Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava i specijalna izveštavateljka UN-a za prava osoba s invaliditetom, Katalina Devandas, a prenosi Portal o invalidnosti u tekstu objavljenom 20. marta (link: http://portaloinvalidnosti.net/2020/03/covid-19-ko-stiti-osobe-s-invaliditetom).

"Osobe s invaliditetom osećaju se izostavljenima. Mere poput socijalne distance i samoizolacije nemoguće su za one koji se oslanjaju na podršku drugih prilikom ishrane, oblačenja i kupanja", rekla je Kavandas.

 

Ona je istakla da je malo toga urađeno da bi se osobama s invaliditetom pružile neophodne smernice i podrška tokom pandemije koronavirusa, iako su mnogi od njih deo visokorizične grupe.

"Podrška je osnova njihovog preživljavanja i države moraju preduzeti dodatne mere socijalne zaštite kako bi garantovale kontinuiranu i bezbednu podršku za vreme krize", rekla je Kavandas a preneo Portal o invalidnosti.

 

Kavandas je rekla da bi ograničenja koja se tiču osoba sa invaliditetom "trebalo da budu usko prilagođena", te da "ograničavanje kontakta sa bližnjima ostavlja osobe s invaliditetom potpuno nezaštićenim od bilo kakvog oblika zlostavljanja ili zanemarivanja u institucijama".

"Apelujem na države da ustanove jasne protokole hitnih mera u javnom zdravlju, kako bi se osiguralo da, u situacijama oskudnih medicinskih resursa, pristup zdravstvenoj nezi, uključujući i mere za spasavanje života, ne bude diskriminatoran prema osobama s invaliditetom", objasnila je ekspertkinja UN-a.

 

Ona je naglasila da mnoge osobe s invaliditetom zavise od usluga koje su obustavljene, a možda nemaju dovoljno novca za zalihe hrane i lekova, niti mogu da priušte kućnu dostavu koja dodatno košta.

 

MASKE ZA DECU KOJE NEMA

Vratimo se, ipak, Razvojnom savetovalištu u Vranju i situaciji koja se dogodila u poslednjih desetak dana, a tiče se donacije maski za decu. Svakako da je ova inicijativa i više nego pohvalna, da u ovim teškim momentima po čitavo čovečanstvo postoje humani ljudi koji žele da pomognu.

Ovde je možda nastao problem kad su novinaru portala KTJS roditelji dece sa invaliditetom dostavili informaciju da je jedna od sestara, Gorana Lazarević, na svom privatnom Fejsbuk profilu, otvorenom i javnosti dostupnom, postavila obaveštenje o donaciji maski za decu Razvojnom savetovalištu.

Portal KTJS nameravao je da načelnika Mladenovića pita da li je upoznat s ovim postupkom medicinske sestre, kao i da li je ta objava Gorane Lazarević o donaciji njen zvaničan stav, ili odluka i stav Razvojnog savetovališta. Da li Lazarević ima dozvolu rukovodstva za objavljivanje ovakvih sadržaja? Naši sugrađani ostali su uskraćeni za odgovor.

Opet, sumnju izaziva i postupak ove medicinske sestre, koja je u samo nekoliko dana najpre obrisala svoj privatni profil na Fejsbuku – na kojem je objavila informaciju o donaciji, kako je istakla, "mlade i uspešne privatnice koja ima svoju stranicu" – a potom ga opet aktivirala, nekoliko dana kasnije. U pitanju je stranica "Najlepše za najmlađe".

Ono što je naš portal želeo da upita Goranu Lazarević je kome će pripasti te maske, budući da – podsećanja radi – Razvojno savetovalište ne zakazuje termine i ne prima decu kojoj su potrebne terapije surdologa, logopeda i defektologa, prema rečima razočaranih roditelja.

Javnost bi trebalo da zna da li Gorana Lazarević ima dozvolu rukovodstva – konkretno ljudi koji odlučuju u Razvojnom savetovalištu – za objavljivanje ovakvih sadržaja. Valjalo bi građanke i građane Vranja upoznati sa brojem maski i kriterijumima koji će biti uzeti u obzir prilikom njihove raspodele.

Još je važnije: da li je ta objava – zapravo – reklama "mlade i uspešne privatnice koja ima svoju stranicu", kao i da li je donatarka uslovila poklanjanje maski time što bi se spomenula njena stranica na Fejsbuku.  

 

"Imam pitanje za sestru koja je podelila informaciju o donaciji maski za decu Razvojnom savetovalištu: Kome dajete maske ako već deca ne dolaze zbog terapija? Na koji način je donacija uručena, i da li vama ili Razvojnom savetovalištu?", pita odgovorne roditelj koji se obratio portalu KTJS.

Trebalo je da Vranjancima i Vranjankama Gorana Lazarević objasni razloge kopernikanskog obrta u svom ponašanju, te brisanju svog profila na popularnoj društvenoj mreži, potom i reaktiviranju istog naloga.

Ni Gorana Lazarević, kao ni Nenad Mladenović, nije želela da odgovori najpre na pozive i SMS poruku novinara, posledično i na pitanja, i reši moguće nedoumice o kojima se govori u tekstu.

Roditelji, kako su istakli, žele samo da znaju sudbinu svoje dece koja su korisnici usluga stručnih lica zaposlenih u Razvojnom savetovalištu pri Domu zdravlja u Vranju. Žele da im neko jasno i glasno kaže da ne dovode decu na terapije, a ne da "žive u iluzijama"; a oni će – voljno ili ne – prihvatiti svaku odluku.

Neophodno je da sada, kada je najpotrebnije, svi zdravstveni radnici pruže podršku svojim kolegama u prvim linijama fronta – kako vole da kažu predstavnici vlasti pri svakodnevnim konferencijama za medije, sugerišući na nemerljiv doprinos i žrtvu koju podnose lekari, medicinske sestre i ostali zaposleni pri domovima zdravlja, bolnicama i drugim ustanovama u kojima se leče oboleli.

A onda, da i svi mi pokušamo da olakšamo ljudima koji se bore da nam sačuvaju živote. Najmanje što možemo da uradimo – opet voljno ili ne – je da im se zahvalimo poštujući propisane mere Vlade Srbije. Sigurno će im to više značiti od aplauza.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 615 puta