utorak, 08 oktobar 2019 23:47

Tijanin zakon

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(14 glasova)

 

Nakon što je na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) objavljena priča o Miomiru Dejanoviću – učitelju vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković", popularne "Pete škole", koji se usprotivio odluci direktorke ove obrazovne ustanove Tijane Đokić da ga premesti u seosku školu "zato što je ona tako odlučila", osobito jer zbog premeštaja u Donji Neradovac i svakodnevnih putovanja fizički ne bi bio u mogućnosti da se posveti celodnevnoj nezi autističnog sina – na imejl-adresu novinara portala KTJS pismo je poslala Tatjana Aleksić, diplomirani ekonomista Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zaposlena u OŠ "Branislav Nušić" u Rataju kao finansijsko-knjigovodstveni i administrativni radnik, rekavši da je "u istim problemima sa direktorkom Tijanom Đokić" poput narečenog Dejanovića, kao i da "njenom samovlašću nema kraja".

"Na mesto šefa računovodstva direktorka Đokić je dovela ženu ili rođaku, ili šta već, lokalnog političara, bez ikakvih kvalifikacija; a mene, diplomiranog ekonomistu sa 13 godina radnog iskustva u prosveti i knjigovodstvu – uz sve dopise prosvetnog inspektora Dušanovića i ministra prosvete Šarčevića – ne želi da preuzme. Nisam podobna. Tijana je iznad zakona", rekla je Aleksić za portal KTJS.

 

Tatjana Aleksić je u prosveti od 2006. godine, kada se javila na konkurs za blagajnika škole čiji je uslov bio sedmi stepen stručne spreme (VII SSS). Platu koja je u rangu njenog obrazovanja primala je od 2. oktobra 2006. do 1. septembra 2008. godine. Međutim, rešenjem br. 263 od 1. septembra 2008. godine, tadašnji direktor škole u Rataju Goran Trajković smanjio joj je zaradu koeficijentom (8,63 umesto pređašnjeg 15,28).

"Tako već 10 godina, iako sam diplomirani ekonomista, primam platu obračunatu za četvrti stepen stručne spreme (IV SSS). Tražila sam premeštaj u 'Petu školu' zato što je to radno mesto sistematizovano sa VII SSS. Kao diplomirani ekonomista primam platu od 25.000 do 27.000 dinara, zavisi. Kuriri i pomoćni radnici primaju po 30.000. Pedagoški asistenti mesečno zarađuju oko 37.000 dinara. Najobrazovanija sam a primam najmanju platu od svih. Apsolutno i apsurdno", istakla je Aleksić.

 

Kaže da je još onda trebalo da bude proglašena tehnološkim viškom – čak je to i sama zahtevala – kad su joj smanjili platu jer su joj zbog sistematizacije VII SSS degradirali na IV SSS.

"Međutim, pravnici su takvi kakvi su, direktori ne poznaju zakon jer su uglavnom učitelji po obrazovanju. O zakonu i propisima nemaju pojma. Više puta sam im tražila da me proglase tehnološkim viškom, ne na osnovu broja odeljenja već po osnovu primanja, jer sam primljena sa VII SSS a radno mesto zahteva IV SSS. Ni za to tadašnji direktor škole u Rataju Goran Trajković nije imao sluha", dodala je Aleksić.

KTJS: Govorite o problemu niže plate i degradiranja vašeg obrazovanja sa kojim ste se susreli na početku profesionalne karijere, a koji je, doduše, i dalje na snazi. Spomenuli ste ipak i problem sa direktorkom OŠ "Svetozar Marković" u Vranju Tijanom Đokić. Zbog čega ona ne želi da vas preuzme, odnosno premesti u školu na čijem je čelu?

TATJANA ALEKSIĆ: Koleginica Gordana, koja je radila kao šef računovodstva u školi "Svetozar Marković", januara ove godine je otišla u penziju, da bi mi još krajem prethodne rekla da mogu da konkurišem za to mesto u "Petoj školi", upražnjeno njenim odlaskom, jer sam u sistemu a takođe sam ranije obavljala poslove šefa računovodstva. To bi značilo, uz dugogodišnje iskustvo, da ispunjavam tražene uslove. Početkom januara ove godine, posle praznika, otišla sam kod direktorke Đokić, obrazložila svoj slučaj i istakla da želim da pređem u "Petu školu". Ona mi je rekla da nema razloga da me preuzme niti želi da mi dâ saglasnost, rekavši mi, citiram: "Ja imam obavezu da primim onog kog već moram". Otišla sam potom kod jednog člana Radne podgrupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja Školske uprave Leskovac, da ga pitam za savet o mom preuzimanju na mesto šefa računovodstva. Rekao mi je: "Nemoj uopšte da se trudiš, to je Mandina (Dejan Manić, predsednik Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u Vranju; p.a) škola. Koga on odluči da primi, taj će biti primljen". Ali da meni kažu da je to "Mandina škola", to je suludo i van svake pameti! Ipak, da je Radna podgrupa Školske uprave Leskovac odluku da moraju da me preuzmu donela napismeno, bila bih preuzeta. Samo u mom slučaju Radna podgrupa nema ovlašćenja.

 

Znate li koga je to primio Dejan Manić?

Ne znam koju stručnu spremu ima ta radnica koja je sada primljena, ali znam da je radila u Turističkoj organizaciji kod tog Mande koji se za sve pita u "Petoj školi". On je odredio ko će biti primljen. Ja sam ga nekoliko puta tražila u Turističkoj, ali navodno nije bio tu. Nisam mogla da kontaktiram s njim i objasnim svoju situaciju. A pride ta žena koja je došla iz Turističke nije uopšte bila u sistemu. Da jeste, pa da se direktorki Đokić više sviđa ona od mene, nikakav problem ne bi bio. Ali da se dovede neko sa tržišta rada, a uz to postoji i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, na kraju čekaju i ljudi koji su u sistemu...

 

 ODSTRANJENA IZ STRANKE JER JE BILA NAJOBRAZOVANIJA

 

Da li ste politički aktivni? To bi mogao da bude potencijalni okidač i razlog vašeg nesporazuma i nerazumevanja – pre svih – sa direktorkom Đokić i Stevanovićem iz Radne podgrupe. Posebno zbog toga što spominjete Manića iz Jedinstvene Srbije kao nekog ko se "za sve pita" u OŠ "Svetozar Marković".

 

Ne, niti ja, niti moj suprug. Suprug radi u banci i ne sme da bude politički angažovan. Bila sam članica Srpske napredne stranke (SNS) u Preševu, da bi me predsednik lokalnog odbora Branko Trajković 2016. godine isključio iz stranke jer sam bila najobrazovanija. I ne samo mene.

 

Koji je zadatak i s kojim je ciljem oformljena ta Radna podgrupa Školske uprave Leskovac, i zbog čega kažete da "samo u vašem slučaju ona nema ovlašćenja"? Da li to znači da su druge ljude zapošljavali aminovanjem Radne podgrupe?

Ukoliko direktori škola ne mogu da se usaglase oko preuzimanja radnika, ili kada su u pitanju norme ili tehnološki viškovi, onda Radna podgrupa treba da u ime tih radnika reši njihov slučaj. To piše i u odgovoru ministra prosvete. Obratila sam se Radnoj podgrupi Školske uprave Leskovac, onda i Centralnoj radnoj podgrupi Beograd i Ministarstvu prosvete. Od ministra Šarčevića dobila sam dopis od 24. decembra 2018, u kome navodi da ispunjavam uslove za preuzimanje i da se obratim školama koja imaju slobodna radna mesta, a u to vreme to su bile Gimnazija "Bora Stanković" i OŠ "Svetozar Marković".

 

Da li je direktorka Đokić dozvolila vaš premeštaj i šta se dalje dešavalo?

U dokumentu koji mi je poslao ministar dalje se navodi da se, ukoliko direktorka Đokić ne dâ saglasnost za preuzimanje, opet obratim Radnoj podgrupi koju vodi Jovica Stevanović, koji je ujedno i prosvetni savetnik. Kako je direktorka odbila moje preuzimanje, po drugi put sam se obratila Radnoj podgrupi, aprila 2019, da dâ nalog direktorki da mora da me preuzme jer ispunjavam uslove.

 

Deluje da ste se u ovoj prilici borili protiv "sila" koje niste mogli da kontrolišete: sa jedne strane je Radna podgrupa Školske uprave Leskovac i njen predsedavajući Jovica Stevanović, a sa druge direktorka Tijana Đokić koja vas nipošto nije želela u svom kolektivu.

Tako je. Međutim, šta se tada desilo? Radna podgrupa je zasedala 24. aprila 2019, moj predmet su čuvali mesec dana da bi mi ga tek onda poslali. Stevanović je dao sebi za pravo da kompletnu konkursnu dokumentaciju – sve konkurse, odluke o izboru kandidata, moje zahteve upućene radnim podgrupama, odgovor ministra prosvete kao i dva odgovora direktora OŠ "Svetozar Marković", koji ne želi da postupi po odluci Prosvetne inspekcije i Radne podgrupe – sakrije. Radna podgrupa je već imala jedan slučaj pre toga, pa je gimnazija tad preuzela kolegu iz Stubla. Da bi kupili vreme. Meni je ostala samo "Peta škola", gde direktorka Đokić i dalje nije smela ili htela da mi dâ saglasnost za preuzimanje. Otišla sam kod Jovice Stevanovića da ga pitam zašto mesec i više dana čuvaju moj predmet, pa sam tako propustila sve rokove. On se samo nasmejao i rekao da je imao mnogo posla i da nije stigao. Na tome se završilo. Opet, Radna podrupa je dala direktnu instrukciju da se u gimnaziju primi radnik kao šef računovodstva, a samo u mom slučaju ona nema ovlašćenja.

Možete li petpostaviti zbog čega vas predsednik Radne podgrupe Jovica Stevanović, poput direktorke Đokić, "sabotira" i na sve načine pokušava da onemogući vaše zaposlenje u školi "Svetozar Marković"?

Stevanovića neko "drži u šaci" i on neće da postupa po zakonu. Ja samo hoću da ljudi čuju šta se i kako radi u Vranju. Iako znam da se zakoni ne poštuju. Mogu sad da mi daju i otkaz, nije važno. Htela bih da znam kako je taj isti Stevanović zaposlio svoju ćerku koja je menjala škole kako je htela. To je naravno po zakonu. I to niko ne vidi.

 

A da li ste od direktorke Tijane Đokić dobili obrazloženje njene odluke?

Zvala sam direktorku da mi kaže zbog čega ne želi da me preuzme. Ona mi je rekla: "Eto, tako, ne želim!" Kazala sam joj da sa zakonske strane ispunjavam uslove i da me ne interesuje da li ona nešto želi ili ne. Tako nalaže zakon. Rekla mi je da su joj došli neki Švajcarci i da nema vremena da razgovara sa mnom. Konkretno me interesuje zbog čega direktorka nije htela da dâ saglasnost za preuzimanje. Da mi sa zakonske strane obrazloži. A ne da mi kaže da ima nekog rođaka ili prijatelja. Odgovor na poslednji zahtev za preuzimanje koji sam 17. ili 18. septembra poslala direktorki još uvek čekam. A preuzimanje je završeno 15. septembra ove godine.

 

Koji se kriterijumi uzimaju u obzir pri preuzimanju i postoji li zakonski okvir i rok do kada se može obavljati u toku jedne školske godine?

Kad se vrši preuzimanje, prednost imaju oni sa liste tehnoloških viškova. U ovom slučaju njih u administraciji posle 15. septembra 2019, kada je istekao rok za preuzimanje, nije bilo. Onda idu ona lica sa nepunom normom; ni njih nije bilo. E, onda slede lica koja su u sistemu. Među njima sam ja. Postojala je i mogućnost da direktorka Đokić objavi konkurs na određeno. Kako je koleginica Gordana u penziju izašla 23. januara 2019, mogli su da prime nekoga na određeno do 31. avgusta, ne na duže. Ali direktorka nije ni konkurs raspisala.

 

 "KURSADŽIJE" I OSIGURANJE

 

Osim rada u školi u Rataju, Tatjana Aleksić ima dodatan posao da bi, kako je rekla, mogla da "prehrani decu". Dok na rad u školi gleda kao na "mučenje", u osiguravajućoj kući radi "iz ljubavi".

 

Posao u osiguranju radim iz ljubavi. Stranca poslodavca ne zanima da li sam ja naprednjakinja ili socijalistkinja. Traži rezultate, a sve što se uradi bude plaćeno. Nema ljubavi, nema emocija. Uložila sam maksimalno u svoje obrazovanje i edukaciju a došli su te, kako ih ja zovem, "kursadžije" koje nemaju pojma ni o čemu. Dobili su rukovodeće pozicije i taj neko sutra treba da mi bude šef. Nisam više u mogućnosti da radim dva posla, jer ni fizički ni psihički ne mogu da izdržim. Želim samo premeštaj u školu gde mogu biti plaćena u skladu sa svojom stručnom spremom.

 

Šta mislite da je razlog takvog epiloga i vašeg nesređenog profesionalnog statusa?

Ne znam zašto. A nije samo Tijana Đokić bila problem već i direktori "Zmajeve" i Škole za osnovno i srednje obrazovanje "Vule Antić". Doveden je oba puta neko sa tržišta rada. Ta moja borba za premeštaj u neku od gradskih škola aktivno traje sedam ili osam godina. I ne mogu nikako da ostvarim svoja prava. Sa VII SSS plata bi mi bila nešto manja od 60.000 dinara. Ne mogu da preživim sa 25.000 koliko zarađujem u školi, a deca rastu, traže. Školovala sam se i došla u situaciju da moram da radim ceo dan da bih prehranila decu. Direktor moje škole "Branislav Nušić" Slađan Janjić je saglasan što se tiče mog preuzimanja. Iskreno mi je rekao da ne bi voleo da odem jer zna kakvog radnika gubi, ali mi je rekao i da zna u kakvoj sam situaciji i kolika mi je plata.

 

Kome ste se obraćali za pomoć i da li je neko želeo da čuje vaš problem?

Obraćala sam se svim mogućim institucijama i ne znam više kome, ne bi li ostvarila svoja prava. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mi je rekao da mi nisu ugrožena nikakva prava. Pisala sam i Centralnoj radnoj podgrupi. Ostaje mi samo da podnesem krivične prijave, ali ne znam da li uopšte ima svrhe. Od prosvetnog inspektora Dušanovića sam dobila odgovor da ispunjavam sve kriterijume, na osnovu člana 152, stav 2 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Direktorka Đokić mi je navela 15. avgust kao zakonski rok do kada se preuzimaju radnici, ali je ona već juna, dakle dva meseca pre roka koji mi je navela, proračunato, izvršila neka preuzimanja. Tako da su i tu važila dvostruka pravila. Koga je htela preuzela je juna meseca, one koje nije htela ostavila je za avgust. Opet, ne mogu na ovo radno mesto da se prime ljudi koji nemaju veze sa prosvetom. Još se traži tri do pet godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima. Ipak je to rukovodeće radno mesto.

 

Šta o situaciji u kojoj se nalazite kažu vaše kolege iz škole, imate li njihovu podršku da istrajete u svojoj borbi?

Oni su na mojoj strani, sve je njima jasno. Znaju kakav sam radnik. Ne bih da se hvalim, ne volim to, ali mislim da boljeg radnika u administraciji u Vranju i okolini nema. To kolege mogu da kažu. Maksimalno profesionalno radim svoj posao. I oni koji rade po nekoliko meseci u prosveti su negde raspoređeni, samo ja kao stariji radnik ni u jednoj školi nisam uspela da ostvarim svoja prava.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center

 

Pročitano 266 puta