ponedeljak, 01 jul 2019 22:21

Neiformisanost ili strah od prepoznavanja rizika u institucijama sistema socijalne politike

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(15 glasova)


„Planovi integriteta u institucijama sistema socijalne politike sa nadležnostima u slučajevima trgovine ljudskim bićima i u slučajevima partnerskog ili porodičnog nasilja
“, naziv je projekta koji je Romski centar za demokratiju (RCD) iz Bujanovca, zajedno sa dva neformalna partnera „Tri tačke“ iz Beograda i „Rime“ iz Zaječara, a uz podršku Fondacije „Trag“, realizovao tokom tri radna dana u Nišu.

Ivana Stošić, predsednica UO RCD, Bujanovac je naglasila da je ova organizacija prateći planove integriteta, naišla na nepopularne odgovore kod građana, koji nisu upoznati sa tim:

„Ovom skupu prisustvuju aktivistkinje koje se bave dešavanjima u javnim životu, rade u civilnom sektoru a ni one nisu čule za planove integriteta. Ovo je po meni pitanje za intitucije koje su uvele planove integriteta. S toga s pravom postavljamo pitanja, zbog čega su ti planovi nedostupni, tačnije zatvoreni unutar institucija i zašto mi kao građani nismo upoznati s tim“, rekla je tokom rada na seminaru, Stošićeva.

U prvom delu stručnog skupa o nadležnostima institucija sistema socijalne politike u slučajevima partnerskog i porodičnog nasilja, kroz rekonstrukcije dva ubistva koja su se za kratko vreme dogodila ispred dva Centra za socijalni rad u Beogradu, govorila je Sadija Gicić, socijalna radnica  Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu i aktivistkinja za ženska ljudska prava.

O propustima rada Centra za socijalni rad koji su prethodili monstruoznom ubistvu koje je potreslo čitavu Srbiju i region, ministar za rad i socijalnu zaštitu Zoran Đorđević, predao je 25 strana izveštaja Trećem osnovnom tužilaštvu”, rekla je Gicić i nagovestila da je jasno da mere rizika u tim ustanovama nisu dobro urađene.

Ovo su samo dva izolovana slučaja, a poenta je da li samo civilni sektor treba da se bavi merama rizika, dok se praksa u Srbiji gotovo “zapatila”, pa niko od vrha države do obezbeđenja u ustanovama ne snosi odgovornost i ne podnosi ostavke ili ne dolazi do otkaza u institucijama. Živimo li u korumpiranom društvu i kako je moguće da Agencija za borbu protiv korupcije nije dobro informisala građanstvo o planovima integriteta, pitanje je ili alarm za reagovanje u smislu podnošenja ostavki i sankcionisanja u relevantnim ustanovama u našoj zemlji.

Dragana Krunić, šefica Odseka za planove integriteta Agencije za borbu protiv korupcije, govorila je o pravima i praksi sa posebnim osvrtom na institucije sistema socijalne politike, sa nadležnostima u slučajevima trgovine ljudskim bićima. U drugom predavanju Krunićeva je govorila o proceni i značaju ispravne procene rizika, dok je treće predavanje fokusirano na istraživanju stavova korisnika usluga organa javne vlasti u Srbiji.

Planovi integriteta su obavezni u Republici Srbiji od 2008. godine, bili su propisani i Zakonom Agencije za borbu protiv korupcije i taj proces odvijao se između institucija i svih budzetskih korisnika u Srbiji koji su obveznici planova integriteta , dok je Agencija za borbu protiv korupcije vršila nadzor nad sprovođenjem planova integriteta:

“U fokusu našeg rada su Centri za socijalni rad ispred kojih su žene žrtve nasilja mučki ubijene, i naš cilj je da ocenimo koliko je rad u tim ustanovama stručan, a oslonili smo se na odredbe zakona o planovima integriteta. To je cilj drugog po redu projekta o planovima integriteta.”, kaže za Koaliciju za transparentnost juga Srbije, Anđelka Marković, predstavnica NVO “Tri tačke” iz Beograda.

Aktivistkinje iz Vranja, Bujanovca, Bosilegrada, Bora, Zaječara, Negotina, Knjaževca, Užica, Niša, Aleksinca i Leskovca, radile su najpre na evaluaciji projekta kojom su predviđene i radionice o merama rizika.

Ocenjujući realizaciju projekta o planovima integriteta, u ime organizanitara RCD, Ivana Stošić je naglasila da je misija RCD-a upravo transparentnost rada svih relevantnih institucija a posebno Agencije za borbu protiv korupcije:

“Budući da aktivistkinje nisu upoznate sa planovima integriteta, smatram da Agencija za borbu protiv korupcije nije na adekvatan način upoznala građane Srbije o tome. Mi smo svedoci da se između dva seminara na ovom projektu dogodilo još jedno ubistvo, kao posledica nasilja u porodici. Zato smatram da pitanja treba da uputimo Agenciji za borbu protiv korupcije. Očegledno je da je problem u nedostatku ljidi iz Agencije angažovanih na izradi i promociji planova integriteta i obilazak 22 grada od 153 opštine u Srbiji, pa bi  pitanje bilo da li je to dovoljno dobar uzorak. Očigledno je da kod ljudi iz državnih institucija ne postoji nikakav strah. Smatram da je vrh državnih organa najodgovorniji za posledice o kojima se u crnim hronikama informišemo o pokušaju, ili smrtnom ishodu kao posledicama nasilja u porodici”, završava Stošićeva.

Anđelka Marković iz NVO “Tri tačke” mišljenja je da se projekat može smatrati uspešnim tek onda kada se bude formirala mreža aktivistkinja iz lokalnih  zajednica iz istočne, jugoistočne, južne i dela centralne Srbije:

“Tada ćemo videti na koji način ćemo uspeti da uključimo građane koji bi osigurali profesionalniji i stručniji rad u relevantnim institucijama”.

Da li je ovo posao građana, aktivistkinja ili samih institucija, pokazaće vreme.

Pročitano 343 puta