nedelja, 07 novembar 2021 22:55

Prazni se jug Srbije: Bujanovac i Preševo "gledaju" ka Nemačkoj

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

Za jug Srbije poslednjih godina kažu da je jedan od najopustošenijih delova zemlje. Nedostatak ozbiljnih investicija naterao je mnoge ljude da napuste ove predele, emigrirajući u druge krajeve Srbije, ali i van zemlje, a sve zarad boljeg života.

Čak i oni koji zarađuju "neku" platu, ona je na jugu mnogo manja nego u drugim delovima Republike.

U fokusu portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) ovog puta su opštine Bujanovac i Preševo, koje postavljaju nove rekorde kada je reč o migracijama u zapadnoevropske zemlje.

Od stupanja na snagu novog Zakona za zapošljavanje u Nemačkoj za državljane Zapadnog Balkana, 1. januara ove godine, sa ovih opština iselilo se stotine mladih, dok još stotine njih čeka da dobije radnu vizu u Ambasadi Nemačke u Beogradu.

Prema saznanjima portala KTJS, broj onih koji bi da odu s juga Srbije kreće se između 1200 i 1500, otprilike 700–800 za svaku od dve opštine.

Vlasnici agencija koje se bave posredovanjem između onih koji traže zaposlenje i firmi kojima su radnici potrebni, iako ne žele da budu imenovani, detaljno govore o procedurama i ceni pronalaska posla u Nemačkoj.

"U početku osoba dolazi sa zahtevom za posao u Nemačkoj. U zavisnosti od stepena struke, u roku od nekoliko dana dostavljamo mu važeći ugovor o radu. U njemu je naveden opis posla, plata i slično. Zatim zakazujemo termin za vizu u ambasadi na koji se čeka između dva i četiri meseca. U većini slučajeva ljudima obezbeđujemo i smeštaj u novoj sredini", naglašava jedan od vlasnika agencije za posredovanje iz Preševa.

 

On dodaje da, osim troškova vize i stanovanja, zaposleni u početku ne plaćaju ništa drugo.

"To je stvar dogovora. Osoba nam plaća iznos između 600 i 1000 evra za ugovor o radu, u zavisnosti od plate. Sredstva izmiruje nakon što dobiju prvu platu ili na rate u roku od tri do šest meseci", objašnjava vlasnik agencije.

 

Prema njegovim rečima, većina radnika dobija vizu na period od šest ili devet meseci, dok za produženje boravišne dozvole više nije potreban termin u ambasadi, već to osoba završava u Nemačkoj.

Govoreći o trenutnom broju ljudi kojima je ova agencija obezbedila posao, vlasnik ističe da je ona već "obezbedila" njih 135, koji već rade u Nemačkaj, a na čekanju za vize je još 360 iz Preševa i Bujanovca.

 

O sličnim brojkama govori i vlasnik jedne od agencija iz Bujanovca.

"Preko nase agencije oko 400 ljudi čeka radnu vizu. To su uglavnom nekvalifikovane osobe, dok je njihova starost 18–35 godina. Većina njih će raditi građevinske poslove, sortiranje voća i povrća, sortiranje fabričke robe, u prehrambenim marketima ili prodavnicama 'brze' hrane", kaže on.

 

Prema njegovim rečima, za poslodavca, u većini slučajeva, nije neophodno poznavanje nemačkog jezika, svakako je poželjno, dok će postati obavezno nakon što lice podnese zahtev za dobijanje dozvole za stalni boravak nakon tri neprekidne godine boravka u Nemačkoj.

"Plaćanje naših usluga se ne vrši odmah, već nakon što se lice nastani u Nemačkoj, odnosno kada počne da prima platu",dodaje sagovornik.

 

Sa izuzetkom agencija za posredovanje, mnogi pojedinci iz Bujanovca i Preševa samostalno pronalaze posao u Nemačkoj. Ovde se uglavnom radi o zdravstvenim radnicima i vozačima.

Njihov broj je, takođe, prilično visok, a dobijanje radne vize je mnogo kraće nego za osobe bez adekvatnih kvalifikacija.

Zićefli Salihi iz Bujanovca jedan je od mnogih mladih ljudi koji su napustili domovinu u potrazi za boljim životom u Nemačkoj.

 

Našao je posao u Minhenu, gde radi kao vozač kamiona.

"To je bio neizbežan korak koji sam morao da preduzmem. Život u Bujanovcu postajao je sve teži. Plate su bile veoma niske, dok je ovde sasvim drugačije", kaže sagovornik portala KTJS.

 

Salihi, koji je u svom rodnom gradu radio kao televizijski montažer, dodaje da u bliskoj budućnosti planira da u Nemačku dovede i suprugu.

Pored slučajeva kad pojedinac odluči da zauvek ode iz rodnog kraja, ima slučajeva kada se cele porodice isele.

Većina kaže da to čini da bi svojoj deci obezbedili bolje uslove.

Arton Imeri u Bujanovcu je radio kao policajac. Ali kao otac troje dece, on i njegova supruga su zaključili da domovina ne može da ponudi adekvatnu perspektivu.

 

Prošle godine njegova supruga je našla posao medicinske sestre u Dizeldorfu, a Arton i deca su joj se pridružili nedavno.

"Zbogom, moj rodni grade. Zbogom kolege. Verujem da smo se lepo proveli ovih godina. Hvala vam na svemu", napisao je Imeri na Fejsbuku, priloživši dirljivu fotografiju njega i deca na putu za Nemačku.

 

U Bujanovcu i Preševu mnogo je onih koji zatvaraju svoje biznise jer tvrde da od svojih zarada ne mogu da prehrane porodice. Jedinu nadu vide u odlasku za Nemačku.

Pored redovnih viza, mnogi mladi ljudi odlaze u državu Hermana Hesea, Fridriha Ničea i Angele Merkel da rade tokom sezone kao studenti. Većina njih, nakon prilogađavanja, traži druge načine da produže boravišnu dozvolu.

Jasno je da je nedostatak perspektive učinio Nemačku veoma traženom destinacijom.

Novinar Nikola Stefanović razloge mladih da odu sa juga Srbije vidi u nedostatku ekonomskog, socijalnog i kulturološkog razvoja.

"Mladi koji odlaze neće da se učlanjuju u stranke da bi od lokalnih moćnika izmolili posao, da provode vreme isključivo u kafićima i kladionicama, jer nemaju gde drugo. Za sebe biraju život u sredini u kojoj se ceni njihovo obrazovanje, koja će im pružiti šansu za posao, za obezbeđivanje ne samo gole ezistencije, već i svega onog što život u 21. veku može da pruži", ističe Stefanović.

Student Driton Hiseni kritikuje lokalnu vlast zbog sve većeg broja onih koji odlaze.

"Zabrinutost zbog iseljavanja mladih iz domovine u Nemačku ne sprečava albanske političare iz Preševa i Bujanovca da i u ovim kišnim danima nastave da asfaltiraju puteve. Možda neće moći da izađu iz svojih vladajućih planova i programa, ali ni Bujanovac ni Preševo nemaju toliko kvartova da bi bili povezani asfaltiranim putevima, a nema ni mnogo ljudi! Ali, ima puteva i tamo gde nema naselja, čak i tamo gde nema stanovnika, samo da se krade", tvrdi Hiseni.

Arber Pajaziti ima, takođe, niz kritika na račun vlasti, kazavši da i ono male nade u domovinu koju je naša omladina gajila gase oni koji rukovode institucijama.

"Predsednik opštine je 'posvećeni' nepotista. Zapošljava svoje rođake na legalne i nelegalne načine, utiče na subvencije za članove porodice, stvara beneficije klanu oko sebe. Predsednik Skupštine je 'istaknuti' čovek od interesa. Namešta subvencije za najbliže članove porodice. Čak nije evidentiran na računima za komunalne usluge, jer je porodična firma. Zamenik predsednika opštine je uzurpator javne imovine, nije evidentiran u komunalnim uslugama. Kauboji Bujanovca. Zakoni ne važe za njega kao za druge. Predsednik Nacionalnog saveta zloupotrebljava javnu svojinu. Iako zloupotrebljava poziciju, sve mu je oprošteno. Duguje opštinskim službama, dok sredstvima svoje institucije subvencioniše porodični biznis. Kada mladi vide sve ove nepravde, kako onda da planiraju svoj život u ovoj zemlji?", pita se Pajaziti.

 

Građani Bujanovca i Preševa od 70-ih godina prošlog veka počeli su posao da traže u inostranstvu, uglavnom u Švajcarskoj i Nemačkoj.

U početku su odlazili samo muškarci, dok su početkom 90-ih počeli da vode porodice sa sobom.

Tokom ratnog perioda 1999. godine, mnoge porodice su migrirale u SAD i Kanadu.

Posle vizne liberalizacije za Srbiju 2009. godine, migracioni trend je bila Belgija, dok su posle nove Uredbe o zapošljavanju u Nemačkoj, ovdašnji građani masovno krenuli ka ovoj zemlji.

Zbog bojkota poslednjeg popisa od strane Albanaca 2011. godine, nema tačnih podataka koliko stanovnika živi u Bujanovcu i Preševu. Procene su da njihov broj ne bi mogao biti veći od 60.000.

Možda bi popis koji je predviđen za 2021. godinu mogao da pruži tačnije brojke za stanovnike ovih opština juga Srbije, ali i cele zemlje.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 46 puta

Koalicija za transparentnost juga Srbije

Partizanska 9a/9

17500 Vranje

Tel. 017/420-321

email: info@ktjs.rs