sreda, 15 maj 2019 21:49

O javnoj infrastrukturi pitajte građane, javno-privatno partnerstvo novina u Srbiji

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Boban Stanković od njenog osnivanja, tačnije 2006, radi u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj (KLER), koja je u Vranju osnovana u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Pre toga Stanković je samostano radio u odeljenju za planiranje i privredu. Bio je na različitim funkcijama, ali je, kako kaže, njegov posao uvek bio isti: projekti, investitori, saradnja sa donatorima, fondovi i prekogranična saradnja. U vranjskoj opštini zaposlen je od 1999, radeći najpre u Odeljenju za budžet, kada je i stekao prve kontakte sa donatorima, a u rad sa privredom uključen je i danas. Trenutno je zaposlen na mestu koordinatora KLER-a, koji je deo Gradske uprave (GU) i Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj Grada Vranja.

O projektima koje sprovodi KLER a koji su od javnog interesa za stanovništvo Grada Vranja, o javnoj infrastrukturi i javno-privatnom partnerstvu, donatorima koji bi da ulažu u Vranje i šta je to što nas u privlačenju investicija izdvaja od gradova u okruženju, Stanković je govorio za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS).

 

KTJS: Da li u Vranju postoji javno-privatno partnerstvo i šta je potrebno učiniti da bi Grad napredovao na tom polju?

STANKOVIĆ: Gradska uprava je ušla u postupak pravno-normativne regulacije ove oblasti, imajući u vidu da je javno-privatno partnerstvo novina u Srbiji. Nema mnogo javno-privatnog partnerstva u našoj zemlji. Najveći broj primera je iz oblasti javnog, odnosno gradskog prevoza i javne rasvete. GU u Vranju je odradila prve korake, u smislu da je donela odluku o komunalnoj delatnosti i odluku koja uređuje oblast javno-privatnog partnerstva. Tako smo ovu oblast pravno-normativno uredili. U toku su pripreme za naredne korake.

 

JAVNI PREVOZ

Šta Grad čini za poboljšanje uslova za razvoj javno-privatnog partnerstva?

Ono što trenutno GU radi u vezi je sa javnim prevozom, preciznije određenje stajališnih mesta i njihovo uređenje. U narednom periodu ćemo sigurno pripremiti dokumentaciju i raspisati poziv, a da bismo ušli u postupak javno-privatnog partnerstva neophodno je da dobijemo saglasnost Komisije za javno-privatno partnerstvo na projekat koji podnesemo. Inače, u javno-privatno partnerstvo lokalne samouprave mogu da uđu samo za oblasti komunalne delatnosti koje su u njihovoj nadležnosti. Obično se ulazi u posao za one delatnosti za koje nemate registrovanu svoju firmu. Nama su pokrivene skoro sve oblasti, ostaje nam samo javni prevoz, i eventualno projekti koji će nam doneti uštede, kao što je javna rasveta.

 

Na kakvom je nivou javna infrastruktura u Vranju i da li su u planu terenske akije ili projekti? Šta možemo očekivati u narednom periodu što će nam doneti, primera radi, sanirane i asfaltirane puteve, tj. rešavanje jednog od najvećih problema u oblasti javne infrastrukture?

U okviru svojih nadležnosti i u skladu sa sredstvima kojim raspolaže, GU radi na realizaciji tih programa. Stanje javne infrastrukture najbolje mogu da procene građani. Kada govorimo o sredstvima koja dolaze sa nivoa republike, iz različitih ministarstava, kao i sva sredstva mimo našeg, lokalnog budžeta – povoljna su i dragocena jer veća sredstva omogućavaju i realizaciju više projekata, da se asfaltira veći broj ulica, da se bolje uredi kanalizaciona mreža i reše drugi problemi iz ove oblasti. Time utičemo na sliku koju će potencijalni investitori formirati o Vranju.

TRENING-CENTAR

Koje projekte koji se tiču javne infrastrukture sprovodi KLER?

Projekti koje KLER trenutno završava su dva kružna toka u Slobodnoj zoni, u Bunuševcu, koji će omogućiti nesmetan prilaz ka Geoksu (Technic development d.o.o. Vranje; p.a) i Top sofi (Top sofa Srb d.o.o. Vranje; p.a), čime osposobljavamo još dve nove lokacije kompletnom infrastrukturom. Jedna je na površini od tri hektara, a druga lokacija je za projekat trening-centra za obuku radnika, očekujemo konkurs gde bismo mogli da se prijavimo za realizaciju izgradnje tog objekta. Taj projekat je multifunkcionalan, rekao bih: da investitor može da vrši obuku radnika dok gradi svoj objekat, a kad ga bude završio, njemu će radna snaga biti dostupna, obučena i kvalifikovana kako bi firma mogla da počne sa radom. To važi i za domaće investitore, ne samo strane.

 

Šta bi izgradnja tog trening-centra donela Vranju?

Ideja GU je da u pomenutom trening-centru stvorimo bazu i povežemo se sa nekim naučnim institucijama i fakultetima, da ljudi iz, recimo, oblasti informacionih tehnologija mogu da pokrenu svoj biznis, možda tu napravimo laboratoriju koja bi služila investitorima za ispitivanje materijala i tome slično. Zato se razmišlja da se dođe do promene privredne strukture, da iz sadašnje situacije gde imamo nisku akumulativnu industriju, koja je pre svega zasnovana na radno-intenzivnim delatnostima – tekstilu ili obućarstvu – pređemo u višu fazu, kako bismo našim mladim stručnjacima omogućili da svoje znanje primene kod nas.

 

Da li će ubuduće stanovnici Grada Vranja i okolnih mesta moći da kažu da su zadovoljnim stanjem puteva u okrugu?

Kao što sam već napomenuo, ne mogu da sudim u ime građana. Krećemo uskoro i sa rekonstrukcijom Ulice Bora Stanković, koja je važna "žila kucavica" za Vranje, povezuje Dom zdravlja sa centrom i ulazom u grad, pa treba da bude i sređena i reprezentativna. Po tenderu je predviđeno oko 120 dana za njenu rekonstrukciju. Mogu da kažem da smo angažovani i na projektu obilaznice, ostala nam je još jedna faza, a utvrđen je i javni interes za nekih 640 dodatnih metara da bismo direktno izašli na, nazovimo ga tako, "stari" auto-put. Cilj je da se sav "težak" saobraćaj koji je vezan za Slobodnu zonu ne odvija na teritoriji našeg grada, već auto-putem, kako ne bismo uništavali vranjske saobraćajnice koje nisu namenjene za taj "težak" saobraćaj. Za te potrebe Grad izdvaja velika sredstva, dužina tih infrastrukturnih objekata je velika, nije u pitanju ulica od pedesetak metara već govorimo o kilometrima koje treba privesti nameni. Najpre treba to sve imovinski i planski rešiti, što predstavlja ciklus koji zahteva vreme. Govorim o projektnoj dokumentaciji koju je trebalo uraditi za postupak utvrđivanja javnog interesa, sada ćemo raditi dokumentaciju za realizaciju te saobraćajnice.

 

 STANKOVIĆ: U planu i rekonstrukcija Doma kulture

Boban Stanković iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER) u Vranju rekao je u razgovoru za portal KTJS da je u planu rekonstrukcija multimedijskog biznis centra.

"Značajan projekat koji je GU prepoznala je rekonstrukcija multimedijskog biznis centra. Zvuči mnogo dobro, a u pitanju je, svima nama poznat, novi Dom kulture kod Robne pijace. Taj objekat je dosta star, najvećim delom nije u upotrebi, a ideja je da njegova multifunkcionalnost nama obezbedi samoodrživost. Dom kulture ima sve predispozicije da kroz razne aktivnosti obezbedi sredstva za svoje funkcionisanje", rekao je Stanković.

 

GOLA LEDINA

Menadžer programa EU PRO, Grem Tindal, na prošlogodišnjem sastanku u Aranđelovcu rekao je da je "Vranje primer dobre prakse u upravljanju projektima" i pohvalio razvojnu politiku koja uključuje planiranje, projektovanje i realizaciju investicija. O kojm investicijama je govorio Tindal?

Što se tiče EU PRO programa, mi sa Evropskom komisijom sarađujemo dugi niz godina i KLER je prepoznat kod svih ovih programa kao odličan partner, pa nije čudo što nas je Grem Tindal pohvalio i što naš grad smatra primerom dobre prakse, i to u smislu da naši projekti, kao što je Slobodna zona, nisu projekti koji se rešavaju u jednom ciklusu, već zahtevaju kontinuitet dugi niz godina. Taj projekat Slobodne zone započet je još 2006, pregovorima sa Ministarstvom odbrane oko prenosa vlasništva, da bismo 2010. to završili. Trebalo je tu golu ledinu infrastrukturno opremiti da bismo stvorili uslove za dolazak investitora. Sredstva koja su dosad ulagana u Slobodnu zonu su obezbeđena projektima iz različitih fondova i donacija, kao što su EU PRO ili USAID, iz republičkih ministarstava ili prekograničnom saradnjom.

 

Da li je Slobodna zona tema razgovora i sa drugim investitorima?

Imamo razgovore sa investitorima o Slobodnoj zoni, ali to se ne dešava u trenu. Oni žele da uslovi budu što povoljniji po njih, jer su došli zbog profita a ne zato da bi pomogli Vranju. Naš je interes da ih zadržimo i otvorimo nova radna mesta kako bi bila povoljnija socijalna struktura u gradu. Stoga je GU donela niz odluka koje su usmerene ka davanju određenih olakšica za pokretanje novih investicija i poslova, ono što je u našoj zakonskoj nadležnosti.

 

Šta je prednost Vranja u odnosu na druge opštine i gradove u Srbiji, šta to u nama vide investitori?

Prednost Vranja je pre svega jer ima lokacije sa rešenim imovinskim odnosima, planski uređene. Druga karakteristika koja nas izdvaja jeste da imamo četrdesetak hektara infrastrukturno opremljenih – imaju vodu, kanalizaciju, pristupni put, optiku i struju. Normalno, nemamo opremljenu kompletnu površinu, u pitanju je 116 hektara, što je veliki izazov. Radimo sistematski i koristimo se iskustvima iz drugih zemalja jer smo se upoznali sa problemima koje su one imale prilikom realizacije projekata. Naročito kada se radi o industrijskim zonama, jer nikad ne znate koji kapaciteti su potrebni određenom investitoru. Mi dimenzioniramo kapacitete s obzirom na ono šta očekujemo od njih.

 

SARADNJA SA ŠKOLAMA

KLER je u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) nabavio opremu za dve osnove škole u Vranju. Da li planirate da nastavite sa tom praksom, da učenici i učenice osnovnih i srednjih škola u Vranju i okolini imaju bolje uslove za rad?

Sa UNDP-em smo sarađivali u nabavci opreme za osnovne škole "Radoje Domanović" i "Svetozar Marković". A pored toga, opet u saradnji sa UNDP-em smo učestvovali u nabavci kamiona za odlaganje smeća za potrebe JKP "Komrad". Dosta radimo sa školama, trenutno smo, po konkursu Ministarstva omladine i sporta, angažovani na uređenju sportskih sala u dve škole: za izgradnju u "Srednjoj poljoprivredno-veterinarskoj školi 'Stevan Sinđelić'", koja je uopšte nema, i za rekonstrukciju sale u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj". GU konkuriše i kod Kancelarije za javna ulaganja, pa smo kroz taj projekat završili kompletnu rekonstrukciju vranjskih osnovnih škola "Vuk Karadžić", sa energetskom efikasnošću, i "Svetozar Marković". Odobreni su nam projekti i za OŠ "Radoje Domanović", "Ekonomsko-trgovinsku školu" i OŠ "Branislav Nušuć" u Rataju.

U postupku realizacije je i izgradnja vrtića u naselju Raška. Kada će objekat biti pušten u funkciju?

GU je konkurisala i za projekat izgradnje vrtića u naselju Raška, gde ćemo obezbediti mesto za više od 250 deteta. Taj projekat je u fazi izgradnje, očekuje se da do kraja godine bude završen vrtić i da do početka sledeće sezone objekat bude u funkciji. To su sredstva dobijena najvećim delom iz projekta "Gradimo zajedno", iako učešće u finansiranju ima i Grad, donatori više i ne daju potpuno besplatna sredstva.

 

FEKALNI KOLEKTORI, "METERIS", PARK…

Najavljena je i izgradnja Centra za vanredne situacije. U kojoj je fazi taj projekat?

Izgradnja Centra za vanredne situacije za područje južne Srbije će uskoro početi. To je ogroman projekat, a objekat će biti na platou ispod Eko pumpe, zemljište je gradsko, uradili smo kompletnu dokumentaciju a finansijer je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije. Ono što će biti dodatni plus Gradu, budući da će se Centar nalaziti u Vranju, je odgovor koji ćemo moći da damo na pitanje investitora o brzini delovanja naših službi za vanredne situacije u vanrednim okolnostima. Imaćemo još bolju opremu i pristup, jer ćemo moći da do Slobodne zone dođemo "starim" auto-putem i obilaznicom. Radimo i na fekalnim kolektorima, u toku je projekat proširenja deponije "Meteris", baš kao i projekat izgradnje vodovodne mreže, a dobili smo i sredstva za rekonstrukciju gradskog parka.

 

Rekli ste da KLER projekte sprovodi bez učešća novca iz gradskog budžeta. Da li imate poteškoća u finansiranju "sa strane", kako ste objasnili?

GU je definisala plan kapitalnih investicija, postoji strategija razvoja Grada kao osnova za planiranje i spovođenje projektnih aktivnosti i time se koristimo prilikom rada. Ono što je karakteristično u KLER-u, kao delu GU, jeste da se rade projekti sa sredstvima koja su izvan lokalnog budžeta – iz različitih fondova, sa drugih nivoa republičke vlasti, prekograničnom saradnjom ili od donatora. Dobrodošla su sva sredstva koja nisu iz budžeta, bilo koje ulaganje je povoljnije nego trošiti samo sopstvena sredstva. Tada ste ograničeni samo na vaša sredstva i možete zatvoriti krug, taj komunalni program, i ništa više. Sa sredstvima koja dobijete sa strane možete da ostvarujete ono što vam je zacrtano u strategiji ili u Planu kapitalnih investicija, govorim o projektima za koja je potrebna veća investicija, pa i donatori onda prepoznaju održivost u tim projektima.

 

 NAGRADE BRITANSKOG ČASPOPISA "FAJNENŠL TAJMS"

 

Boban Stanković iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER) istakao je da je kancelarija nagrađena više puta, izdvojivši pritom nagradu britanskog časopisa.

"Rad KLER-a je prepoznao i 'Fajnenšl tajms', koji nas je nagradio dvaput zaredom. To je nagrada koja se dodeljuje malim gradovima Evrope, a u obzir se uzima oko 40 kriterijuma, među kojima su, primera radi, pravno-normativna regulativa, troškovi koje snose investitori da bi došli u određeni grad ili brzina izdavanja dozvola", rekao je Stanković za portal KTJS.

Stanković je rekao da je KLER dobitnik sertifikata za opštinu sa povoljnim poslovnim okruženjem.

"Kao potvrdu onoga što je menadžer programa EU PRO Grem Tindal rekao za uspešno sprovođenje programa Evropskog progresa, pohvaljeni smo i za primenu principa dobre uprave, a to su nediskriminacija, transparentnost, učešće, efikasnost i odgovornost", zaključio je Stanković.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 123 puta