sreda, 10 april 2019 20:46

Da li je sigurna Sigurna kuća

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(17 glasova)


U poslednje tri godine na teritoriji grada Vranja, primetno je registrovanje velikog broja Nevladinih organizacija (NVO) ili udruženja, koja su bliska  vlasti i apliciraju na konkurse grada, gde im se odobrava pozamašna suma novca za realizaciju projekata.  Često ti projekti nisu transparentni, pa sami poreski obveznici i ne znaju za šta sve daju pare
.

Indikativno je što se iz budzeta grada za određene projekte izdvajaju sredstva namenjena udruženjima koja nisu iz Vranja, ili su recimo, nedavno osnovana i registrovana, a konkurišu kod grada za skoro sve oblasti. Možda je najbolji illustrator ovoga, tekst koji se odnosi na projekte Centra za društvene integracije (CDI), čija je pravna zastupnica Anita Stojanović (SNS), članica Saveta za informisanje partije na vlasti:

http://ktjs.rs/teme/transparentnost/36-organizacija-za-sve-i-svasta-partijska-knjizica-kao-ulaznica-u-svet-projektnog-su-finansiranja?fbclid=IwAR1s3lVIPa_aZ-Y0g-59RD_sQ6NUj0BUTlDRqjXKGdsdqf0ly3q0qUghwLI

Formiranjem masovnih organizacija, stvara se nelojalna konkurencija  sa nevladinim organizacijama i udruženjima koja su osnovana nakon „petooktobarske revolucije“. Na ovaj način, organizacije bliske vlasti istiskuju organizacije koje su osnovane pre više od jedne decenije, tako što im je onemogućeno da nastave saradnju i budu partneri sa resornim ministarstvom, lokalnom samoupravom, javnim ustanovama i preduzećima. Nameću se pitanja, da li treba da svaka NVO bude bliska vlasti kako bi mogla da konkuriše i dobije sredstva za realizaciju nekog od projekta, kao što je bila praksa do 2016. godine, i da li poseduju kapacitete za EU projekte?

Najsvežiji primer, koji je ostavio negativan utisak na nevladinu organizaciju, Romski centar za demokratiju (RCD), je izjava Danijele Milosavljević, gradske većnice, sa poslednje konferencije za novinare Unije žena SNS:

„Meni je bitno da kažem da je Ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, na čijem je čelu ministarka Zorana Mihajlović, 2017. i 2018. godine projektno odobrila sredstva za „poboljšanje i adaptaciju“ Sigurne kuće, koja funkcioniše na teritoriji grada Vranja“, rekla je na konferenciji za medije u ime Unije žena SNS, većnica Milosavljević.

Takođe je izjavila da su  aplicirali i ove godine i nadaju se da će dobiti sredstva za Sigurnu kuću. Postavlja se pitanje: “Ko  je aplicirao za Sigurnu kuću, imajućI u vidu da su uslovi konkursa resornog ministarstva, da za ovakve projekte mogu isključivo aplicirati nevladine organizacije, koje pride u svom Statutu kao polje delovanja predviđaju socijalno stanovanje.

Izveštaje sa ove konferencije, preneli su gotovo svi lokalni mediji. Na ovaj način, međutim najviše je pogođen Romski centar za demokratiju (RCD), ne slučajno:

Budući da sam na dva portala pročitala da su projekti za Sigurnu kuću bili podržani dva puta, o čemu je Milosavljevićeva govorila na konferenciji, želim da izjavim da je to apsolutno neistinita činjenica, jer nije rekla da su novac za adaptaciju Sigurne kuce dobile nevladine organizacije a ne lokalna samouprava. Koja organizacija je dobitnik 2017 god ne znam, ali smo mi dobili sredstva kao Romski Centar za demokratiju 2018 god što većnica ni u jednom trenutku nije pomenula.“, kaže za portal KTJS, Ivana Stošić, predsednica UO RCD.

S obzirom da je Sigurna kuća pod “krovom” Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, na čijem je čelu direktorka Ivana Tasić (SPS), hteli smo da građani saznaju koja to organizacija će aplicirati kod resornog ministarstva i za koji projekat. Tasićeva je odmah pristala da govori za KTJS, ali u dogovoreno vreme nije odgovarala na pozive, prekidala je telefonsku vezu, ali je u sms poruci odlučila da će odgovore dostaviti mailom. Na insistiranje da odgovore dobijemo što pre, jer su pitanja konkretna, odgovore smo dobili 4 dana od uspostavljanja komunikacije sa Tasićevom. Na pitanja je odgovorio Stručni tim Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, iako smo pitanja uputili direktorki Tasić.

 

1.Da li su neka NVO ili udrženja, u dogovoru sa Vama, aplicirali za projekat vezan za Sigurnu kuću, koja je pod krovom Centra za razvoj lokanih usluga socijakne zaštite?

1. Nijedna NVO ili udruženje nema dogovor sa nama u vezi apliciranja na

bilo kom projektu.

 

2. “Ministarstvo za građevinu saobraćaj i infrasteukturu, na čijem je čelu ministarka Zorana Mihajlović odobrilo je u poslednje dve godine sredstva za adaptaciju Sigurne kuće na području našeg grada”, ovo je saopšeno na konferenciji za novinare Unije žena SNS u Vranju. Koja NVO ili udruženje je vaš partner na projektu?

2. Nemamo informaciju da li je i koja NVO ili udrženje apliciralo na bilo

kom projektu.

 

3.Šta je suština projekta, tačnije za šta ste aplicirali?

3. Nismo aplicirali ni na jednom projektu.

 

4. Ko odlučuje, da ukoliko želite da budete partner nekoj NVO o konkursu, i ima li uticaj  politčka, ili stranka čiji ste Vi član, na donošenje odluke o tome?

4. Pri donošenju bilo kakvih odluka Stručni tim se isključivo rukovodi

interesima naših korisnika. 

Na osnovu odgovora Stručnog tima Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, kao i na osnovu izjave Danijele Milosavljević gradske većnice o projektima Sigurne kuće, očigledno je da neko od njih ne govori istinu, ili ne želi da iznese pravo stanje stvari.

Zašto se prećutkuju projekti RCD-a i u čijem je to interesu? Da li je moguće da Gradsko veće nije u toku o projektima koje je za Sigurnu kuću, realizovao RCD, pa na konferenciji za medije o prošlogodišnjem projektu, nije bilo ni reči. Da li Milosavljevićeva u ime grada, svojata taj projekat. Zašto na pitanja nije odgovarala Ivana Tasić, direktorka Centra, već Strručni tim i zašto se negira saradnja sa RCD-om od prošle godine vezana za projekat Sigurne kuće?

Pitanja je mnogo, ali je nelogičnosti još više, ili pak ovako funkcionišu odnosi na relaciji Grad-Ministarstvo-Ustanova.

 

Romski centar za demokratiju je za Sigurnu kuću realizovao tri projekta.  Projekat „Novi početak“, realizovan je u periodu kada je direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite bila Dejana Bogdanović:

„Reč je o projektu kojim je uobuhvaćeno deset žena, koje su žrtve porodičnog nasilja, smeštene u Sigurnoj kući, za koje je organizovana obuka o privatnom preduzetništvu. Od njih su četiri dobile donaciju da započnu sopstveni bizniz.   Obuka je organizovana i za zaposlene u Centru za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, a projekat je finansiran od strane  ambasade Holandije“, reči su Ivane Stošić.

Romski centar za demokratiju, realizovao je i Regionalni evropski projekat, sa pet partnerskih organizacija iz isto toliko država u regionu, podržan direktno od strane Evropske komisije u Briselu. Reč je o projektu „Stop“, koji je u toku, a u kome je u određenim aktivnostima učestvovao Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, na čelu sa tadašnjom direktorkom Dejanom Bodanović, podaci su RCD-a:

 


„Bezbedno utočište za žene-žrtve porodičnog nasiljaje projekat koji je podržan od strane Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, uz posebno pokrovotiljstvo potpredsednice Vlade, Zorane Mihajlović. Na ovom projektu smo bili ravnopravni partneri sa resornim ministarstvom, potpisan je Ugovor sa ministarstvom, a tokom realizacije projekta, uveli smo sistem rane dojave požara i protivpožarne zaštite u Sigurnoj kući. Reč je o projektu iz 2018. godine“, objašnjava tok saradnje sa Centrom za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, predsednica UO RCD, Ivana Stošić.

Realizacijom ovog projekta, RCD je od Ministarsva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, dobio Potvrdu o uspešnoj realizaciji projekta.

 

 „Dakle, RCD je od strane resornog ministarstva podržan prošle godine, a mi nismo ni Unija žena SNS, niti smo grad, niti smo ikada imali podršku grada, od kada su oni na vlasti, tačnije od 2016. godine. RCD je direktno aplicirao budući da smo po Statutu jedina organizacija, koja se bavi socijalnim stanovanjem. To je i bio uslov da prošle godine apliciramo sa projekat Sigurna kuća, i budemo podržani“, kaže Stošićeva.

Prema njenim rečima, Lokalna samouprava, Romskom centru za demokratiju nije davala nikakvu preporuku, niti je Unija žena SNS dobila novac, niti je pak SNS na bilo koji način uticao na izgradnju Sigurne kuće.

Nakon realizacije projekta o uvođenju sistema rane dojave požara i protivpožarne zaštite, predsednica UO RCD, Ivana Stošić i izvršni direktor Dragoljub Stevanović, usmeno i sms prepiskama dogovarali su se sa aktuelnom direktorkom Centra za razboj lokalnih usluga socijalne zaštite, Ivanom Tasić, o nastavku saradnje i planu za apliciranje na konkursu resornog ministarstva o postavljanju ogradnih panela i uređenju enterijera u Sigurnoj kući. Tasićeva je, kako kažu u RCD-u, najpre pristala, a potom je odugovlačila sa odgovorom hoće li se ta saradnja nastaviti. U jednom razgovoru je rekla da se na nju vrše politički pritisci od strane SNS-a, budići da je Tasićeva na kvoti SPS-a, imenovana za direktorku.

Ovakvim ponašanjem RCD s pravom reaguje na neistine iznete i na konferenciji za novinare Unije žena SNS, kao i na odgovore Stručnog tima Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite. Ova organizacija postoji od 2006. godine, beleži uspehe i ne trpi neistinitosti:

“Ja bih volela da mi predstavimo naš potfolio, gde se vidi ko su sve naši donatori u proteklih 13 godina, koji su naši rezultati od osnivanja do danas, i da se na ovakav način uporedimo sa “novopečenim” organizacijama i udruženjima. Aplicirali smo samo jednom na konkursu grada i bili odbijeni, dok su podržani projekti udruženja koja su formirana samo mesec dana pre raspisivanja konkursa, dakle bez ikakvih finansijskih računa i godišnjih izveštaja o radu”, kaže Ivana Stošić, predsednica UO RCD.

Ovakve i slične nepravilnosti su vidljive, što je nedopustivo u nevladinom sektoru. RCD se zalaže za lojalnu konkurenciju koja podrazumeva transparentnost u radu svih organizacija i udruženja:

“Ono što je vešto izbegnuto kod svakog raspisanog konkursa grada, jeste da ne traže finansijske izveštaje za prethodne tri godine, što je pravilo svakog ozbiljnog donatora, jer se tada vidi bilans stanja i bilans uspeha organizacije i udruženja. Zašto bi i tražili, kada te organizacije i ne postoje toliko.  Njihov donator je grad. Ja već sada mogu da kažem, budući da pratimo i te kako pratimo na koji način i ko se finansira, i uviđamo da lokalna vlast, predvođena SNS-om,  zapravo, na neki način “uhlebljuje” svoje članove”, objašnjava naša sagovornica.

Kao primer Stošićeva navodi slučaj Anite Stojanović i organizacije na čijem je ona čelu:

“Stojanovićeva je odjednom postal neko ko predvodi civilni sector u Vranju, jer se njena organizacija kroz projkte bavi od kulture do infrastrukture. Svaka NVO treba da ima svoje polje delovanja, a u Vranju toga nema, jednostavno ne postoji”, završava razgovor Ivana Stošić, predsednica UO RCD.

Ovo je još jedan primer i slučaj bahatosti lokalnih moćnika, koji rade u interesu svoje stranke i svojih članova, te jasno šalju poruku građanima “Ili si naš ili si pušten niz vodu, pa ko ispliva nek priča”.

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Izvor: KTJS

Pročitano 419 puta