petak, 05 april 2019 22:38

Medijska scena Vranja – javni ili partijski interes u izveštavanju o trošku građana?

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(17 glasova)


"Lokalna vlast ne utiče na uređivačku politiku medija, a nema nikakav uticaj ni na autonomiju rada komisije koja odlučuje o sufinansiranju projekata od javnog interesa", istakla je Zorica Jović, članica Gradskog veća za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja.

Resorna većnica je za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), na pitanje novinara o tome da li po kapacitetima dve najveće lokalne televizije koje na konkursima za (su)finansiranje projekata od javnog interesa poslednjih godina dobijaju najviše novca – Vranjska plus TV i Radio-televizija Vranje (RTV Vranje) – izveštavaju u interesu poreskih obveznika od čijeg se novca dobrim delom i finansiraju, ili u interesu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), rekla da odluku o raspodeli sredstava donosi Gradsko veće, i to isključivo na osnovu obrazloženog predloga, kako je objasnila, članova stručne komisije koju čine predstavnici novinarskih udruženja.

"Ovo je pitanje definisano zakonom, da se medijskim konkursima ne finansiraju mediji, pa ni ove dve televizije, već se sufinansiraju konkretni projekti od javnog interesa definisani konkursom", rekla je Jovićeva.

 

U pravu je sagovornica portala KTJS da novac iz budžeta po slovu sufinansiranja "dobijaju", odnosno zavređuju i zaslužuju projekti, ali na te se konkurse prijavljuju medijske kuće, aplicirajući određenim projektima. I dok se rezultati sufinansiranih medijskih sadržaja za informisanje u javnom interesu za tekuću godinu iščekuju, podsetimo se koliko novca je pripalo lokalnim medijskim kućama u 2018.

Prethodne je godine 17 miliona dinara raspodeljeno za informisanje od javnog značaja, od čega je televizijskoj produkciji dato 13,5 miliona, a "ostalima" – radiju, štampanim i internet medijima, te novinskim agencijama – svega 3,5 miliona. Od tih 13,5 miliona, sa pet je sufinansiran projekat Vranjska plus TV, a sa 5,65 miliona RTV Vranje. Nasuprot ovim javnim glasilima vladajuće partije, televizijama – Info puls, Ritam Vranjska Banja, Vladičin Han i Bujanovac – pripale su medijske "mrvice" od 2,85 miliona dinara.

Treba imati u vidu da je većinski vlasnik i RTV Vranje i RTV Bujanovac Zoran Veličković. Podsetimo, projekat RTV Bujanovac je na konkursu medijskih sadržaja od javnog interesa 2018. sufinansiran sa 600.000, a godinu dana ranije sa 1,1 milion dinara.

 

VELIČKOVIĆ: ZNA NADLEŽNO REGULATORNO TELO

 

Za potrebe projekta o javnim finansijama, portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) bavi se konkursima za sufinansiranje lokalnih medija i informisanjem stanovništva Vranja. U vezi s tekstom na kome portal KTJS radi, pitali smo Zorana Veličkovića, većinskog vlasnika Radio-televizije Vranje i Radio-televizije Bujanovac:

KTJS: Da li je Radio-televizija Vranje (RTV Vranje) – regionalna? Zamolili bismo Vas da nam putem imejla na uvid dostavite licencu.

VELIČKOVIĆ: Zvaničan odgovor na vaše pitanje možete dobiti od nadležnog regulatornog tela.

Na sajtu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) navedeno je da je zona pokrivanja RTV Vranje, u području regiona: Vranje, Bujanovac, Trgovište, Vladičin Han, a takođe i u: Bosilegradu, Crnoj Travi, Preševu i Surdulici.

 

U 2017, godini gašenja nedeljnika Vranjske i pokušaja lokalne vlasti da unizi i diskredituje – pre gašenja lista – njegov, i profesionalizam OK radija, time što je portalu Vranjskih, za sufinansiranje projekta od javnog interesa opredeljeno tada 150.000 dinara; dok je za OK radio (portal plus radio) izdvojeno ukupno 200.000.

Ne treba napominjati da su ove dve medijske kuće u to vreme bile možda i jedine koje su negovale argumentovanu kritičku misao prema radu lokalne samouprave oličene u vlasti SNS-a.

Medijski projekti Vranjska plus TV pomognuti su te 2017. godine sa 6,5 miliona (televizija i portal), a RTV Vranje zavredeo je 3,8 miliona budžetskih para (za televiziju, radio i portal). Dolazimo do sume od 10,3 miliona dinara za dve medijske kuće, od ukupno 14,5 miliona, kojom su sufinansirani projekti od javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

 

NEJEDNAKA PRISUTNOST U MEDIJIMA

Osvrnemo li se na gorenavedeno kritičko mišljenje, argumentovano i opravdano, možemo radi objašnjenja navesti aktuelnu temu, građanske proteste "1 od 5 miliona" koji se organizuju širom Srbije, usmereni protiv načina vršenja vlasti od strane predsednika SNS i Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Iako ovi protesti, koji se organizuju i u Vranju, i te kako spadaju u domen javnog interesa i neophodno je da se o njima izveštava, RTV Vranje i Vranjska plus TV to čine sporadično, nepotpuno ili, čak, uz izostanak ikakve informacije, bez izveštavanja sa "terena", u konkretnom slučaju – sa ulica Vranja.

Vranjanci, naime, pored informacija na svim nivoima i medijskim platformama o tome da je predsednik Vučić krenuo u kampanju "Budućnost Srbije", i to baš, eto zgode, iz Vranja, takođe zaslužuju da budu obavešteni i da se deo stanovništva ovog grada (i Srbije) ne slaže sa politikom predsednika Vučića.

I ljudi koji predsedniku na kampanjama i mitinzima podrške tapšu, kao i oni koji mu parolama u protestnim šetnjama poručuju da im se ne dopada način upravljanja njihovim sudbinama, životima i budućnošću, moraju u podjednakoj meri biti prisutni u vranjskim medijima. Posebno na Radio-televiziji Vranje, svojevrsnom javnom medijskom servisu juga Srbije, baš kao i Vranjskoj plus TV, koja je odnedavno vlasnica regionalne frekvencije, odlukom Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

 

Zorica Jović, većnica za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja, novinara portala KTJS uputila je na odgovorne urednike dve najveće lokalne televizije, nakon što je upitana da iz perspektive funkcije na kojoj se nalazi – većnice za informisanje, između ostalog – prokomentariše izveštavanje Vranjska plus TV i RTV Vranje o protestima "1 od 5 miliona", kao školskom pokazatelju (ne)postojanja cenzure i upitnih medijskih sloboda.

"Na pitanje koje ste postavili o 'neinformisanju ili tek sporadičnom informisanju građana, poreskih obveznika o protestima '1 od 5 miliona'', odgovor zatražite od glavnog i odgovornog urednika navedenih medijskih kuća", uputila nas je Jovićeva.

 

Odgovor na ovo pitanje nije neophodno zatražiti niti od glavnog, niti odgovornog urednika; dovoljno je pogledati, kao merilo težnje za javnim interesom i neostrašćenost u novinarskom izveštavanju, portale televizija čiji su projekti na konkursima za sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja visoko vrednovani.

"NE ŽELIMO ULIČNO REŠAVANJE PROBLEMA"

O početku protesta "1 od 5 miliona" u Vranju i prvoj šetnji vlašću nezadovoljnim narodom centralnim gradskim ulicama, 25. januara 2019, na portalu RTV Vranje nije bilo ni slova, a kamoli izveštaja o ovom događaju.

Dalje, informacije o drugom protest (1. februar) mogle su se pročitati sa zakašnjenjem od tri dana. Interesantno je da se u ovoj vesti ne nalazi uzrok izlaska naroda na ulice, čega bi moralo biti u tekstu, dato kao jedna od najznačajnijih informacija, a to je nezadovoljstvo politikom vladajućeg režima, oličenog u liku i delu predsednika Vučića i njegove kamarile.

U tekstovima na portalu RTV Vranje uglavnom se nalaze i video-materijali – snimci sa lica mesta ili izjave kompetentnih sagovornika – međutim, u slučaju protesta kamera nije zabeležila nezadovoljstvo naroda; samo fotografija.

Preneto je, istog dana, 4. februara, i saopštenje Gradskog odbora (GrO) SNS u Vranju o, kako je istaknuto, uličnim "šetačima", uz obećanje preneto u tom saopštenju da će njegovi potpisnici "pobeđivati", samo nije precizirano ko će biti poražen. Zatim je objavljeno i saopštenje lokalnog odbora Jedinstvene Srbije (JS). Onda i obraćanje koalicionih partnera SNS-a koji "ne daju podršku uličnom rešavanju problema". RTV Vranje je potom na svom portalu objavila i saopštenje za javnost potpredsednika GO SNS Momira Stojilkovića, koji smatra "neprimerenim učešće u šetnji odbornika Mladena Kostića". Nasposletku su objavljene i reči predsednika GrO Socijalističke partije Srbije (SPS) Zorana Antića.

Doduše, posle druge protestne šetnje dat je medijski prostor i Savezu za Srbiju (SzS), koji je izdao saopštenje. Ali, ako imamo na umu reciprocitet i jednak tretman vlasti i opozicije, ili građana zadovoljnih i nezadovoljnih vlašću, onda je portal RTV Vranje trebalo da, u sklopu ove teme, o razlozima učešća u protestnim šetnjama pita i nekog iz mase nezadovoljnih stanovnika Vranja, ili nekog govornika koji se tom narodu obraćao. Ili da nekog predstavnika opozicije u Vranju zamoli da, iz ličnog ugla prokomentariše viđenje aktuelne političke situacije i razloge za izlazak ljudi "na ulicu". Izbora u izobilju.

Onda se, 13. marta, odbor SNS u Vranju oglasio na saopštenje Demokratske stranke (DS), a povodom godišnjice smrti ubijenog premijera Zorana Đinđića. I to je portal RTV Vranje preneo javnosti.

Propustila je, ipak, ova medijska kuća, verujemo omaškom, da od izveštaja o drugoj šetnji "1 od 5 miliona" u Vranju (1. februar) na svom portalu izvesti sa pet protestnih skupova koji su se u međuvremenu dogodili, do tog 13. marta.

Ni jedan izveštaj, od onog sa zakašnjenjem, nije objavljen na portalu RTV Vranje do poslednjeg protesta, zaključno sa 29. martom, kao predmetom analize.

"POBEDIĆEMO ŠETAČE"

Portal Vranjska plus TV – još jedan medij čiji rad, nekoliko godina unazad, komisije za sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja cene i adekvatno nagrađuju, o čemu je bio reči na početku teksta – o protestima "1 od 5 miliona" prvi put izveštavaju 3. februara tekuće godine.

GrO SNS u Vranju tom je prilikom "šetačima" poručio da će ih "pobediti"; ako ste, međutim, mislili da ćete pročitati izveštaj o protestnoj šetnji, natpisima na transparentima ili izrečenom od strane oratora, što se svrstava u rubriku "javni interes", niste bili u pravu.

Sledećeg je dana, opet, lokalni odbor naprednjaka komentarisao "slučaj vešala" koji se dogodio u Beogradu te napravio paralelu sa Vranjem, poslavši retoričko pitanje lokalnom odboru SzS – o vešalima kao političkoj ponudi – a to je takođe objavljeno na portalu Vranjska plus TV.

Tog 4. februara je protiv protestnog skupa i odbor JS u Vranju digao svoj glas, baš kao i GrO Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS); dalje je portal Vranjska plus TV, kao i RTV Vranje, preneo izjavu potpredsednika GrO SNS u Vranju Momira Stojilkovića o Mladenu Kostiću. "Čast" opozicije, "druge strane" i drugog mišljenja u bilo kom smislu, odbranilo je saopštenje SzS iz Vranja koje je istog dana objavljeno na portalu Vranjska plus TV.

Saopšenjem se lokalnom javnom mnjenju, 11. februara, obratio i GrO Liberalno-demokratske partije (LDP) u Vranju, poručivši da "niko ne naseda na priče o lepom životu onih koji sada vode proteste". Vranjski naprednjaci su na temu protesta odgovorili saopštenjem na saopštenje DS-a, 13. marta.

Dakle, zaključno sa 29. martom, od 10 jubilarnih protestnih šetnji nezadovoljnih građana i isto toliko potencijalnih izveštaja "sa terena", portal Vranjska plus TV objavio je – niti jedan.

IZ VRANJSKA PLUS TV BEZ ODGOVORA

 

Za potrebe projekta o javnim finansijama, portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) bavi se konkursima za sufinansiranje lokalnih medija i informisanjem stanovništva Vranja. U vezi s tekstom na kome radimo, poslali smo nekoliko pitanja na zvaničnu imejl-adresu:

 

1.     Zbog čega je smenjena gospođa Mirjana Dodić, bivša vlasnica Vranjska plus TV, i na njeno mesto postavljen gospodin Marjan Stošić?

2.     Ko je i čijom odlukom smenio gospođu Mirjanu Dodić?

3.     Koje profesionalne kvalitete poseduje gospodin Marjan Stošić za obavljanje ove odgovorne funkcije? Da li je pre dolaska na direktorsko mesto u Vranjska plus TV radio u nekom mediju?

4.     Da li je i na kojoj funkciji Mirjana Dodić danas u Vranjska plus TV?

 

Do objavljivanja teksta iz Vranjska plus TV nisu odgovorili na pitanja.

 

JEDNOUMLJE

Prenošeni su po vladajuću partiju afirmativni tekstovi ili oni koji se tiču diskreditovanja predstavnika opozicije.

Suština je da je zavladalo jednoumlje. Ima glasa "za", ali nema "protiv". On se čuje samo na pojedinim medijima, uglavnom portalima. Eklatantan primer su građanski protesti "1 od 5 miliona". Ponajbolje se stepen medijskih sloboda u Vranju vidi po onome što je napisano, ili još i važnije, onome što nije – što je prećutano ili svesno izostavljeno – posebno kada se radi o ispadima vladajuće političke opcije.

Televizije, naročito dve najveće – po kapacitetima, a po broju projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja koje grad sufinansira, i najnagrađivanijeizveštavaju o lokalnoj vlasti isključivo potvrdno, sa posebnom glorifikacijom i zanesenošću Aleksandrom Vučićem.

Postavlja se pitanje, s ogromnim pravom: Da li dve lokalne televizije, RTV Vranje i Vranjska plus TV, čiji se projekti od javnog interesa u oblasti javnog informisanja nekoliko godina unazad sufinansiraju velikim novcem, novcem poreskih obveznika grada Vranja, izveštavaju vodeći se isključivo javnim interesom – interesom tih poreskih obveznikaili, ipak, najviše od toga koristi ima stranka? Svakako da je nečiji interes u pitanju.

Stanovnici grada Vranja projekte ova dva medija finansiraju, a da li svakodnevno dobijaju istinitu i objektivnu informaciju zauzvrat, uz učešće najmanje dva izvora, odnosno dve relevantne strane?

Zorica Jović, članica Gradskog veća za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja, kaže da "lokalna vlast ne utiče na uređivačku politiku medija".

 

ZORICA JOVIĆ – PITANJA I ODGOVORI

 

U okviru projekta o javnim finansijama koji realizuje portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), Zorici Jović, članici Gradskog veća za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja, postavili smo nekoliko pitanja u vezi sa tom temom, prevashodno i konkretnije budžetom za medije i javnim informisanjem, što je njena stručna oblast.

KTJS: Kako se određuje koliko se ukupno novca izdvaja za (su)finansiranje medija za tu godinu i koje kriterijume, odnosno parametre uzimate u obzir?

JOVIĆ: Budžet se kreira za kalendarsku godinu, a na osnovu planiranih prihoda i rashoda u skladu sa Zakonom o budžetskom finansiranju. Lokalna samouprava ne vrši sufinansiranje medija već projekata iz oblasti javnog informisanja kojima se ostvaruje javni interes, a na osnovu raspisanog konkursa.

KTJS: Na osnovu čega smo došli do proporcije u (su)finansiranju televizija i – sa druge strane – radija, internet portala, štampanih medija i novinskih agencija? Ko određuje tu proporciju? (za 2019. godinu: 13 miliona naspram 3,5 miliona; za 2018. godinu: 13,5 miliona naspram 3,5 miliona)

JOVIĆ: Na osnovu broja i strukture registrovanih medija, njihovog realnog medijskog uticaja na javno mnjenje, uz vođenje računa o realnim troškovima produkcije medija na različitim platformama. Predlog proporcije utvrđuju stručne službe a usvaja Gradsko veće.

KTJS: Ko je predlagač budžeta za (su)finansiranje medija?

JOVIĆ: Predlagač Odluke o budžetu je Gradsko veće, a Skupština grada donosi Odluku o budžetu.

KTJS: Mislite li da dve lokalne televizije koje dobijaju najviše novca poreskih obveznika informišu u interesu tih poreskih obveznika, vodeći računa o javnom interesu, ili se vode interesom partije na vlasti (aktuelna tema: potpuno neinformisanje ili tek sporadično informisanje građana, poreskih obveznika o protestima "1 od 5 miliona")?

JOVIĆ: Ovo pitanje je jasno definisano zakonom, da se medijskim konkursima ne finansiraju mediji, pa ni ove dve televizije, već se sufinansiraju konkretni projekti od javnog interesa definisani konkursom. Odluku o raspodeli sredstava donosi Gradsko veće, isključivo na osnovu obrazloženog predloga članova stručne komisije koju čine predstavnici novinarskih udruženja. Gradska vlast nema nikakav uticaj na autonomiju rada komisije.

Na pitanje koje ste postavili o "ne informisanju ili tek sporadičnom informisanju građana, poreskih obveznika o protestima "1 od 5 miliona", odgovor zatražite od glavnog i odgovornog urednika navedenih medijskih kuća, jer lokalna vlast ne utiče na uređivačku politiku medija.

KTJS: Ko raspisuje tender za prenose skupštinskih sednica? Zbog čega uvek na tom tenderu dobija RTV (pored lokalnih TV Vranjska plus, TV Ritam ili TV Info puls, na primer)?

JOVIĆ: Tender raspisuje služba za javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, a na osnovu Odluke Skupštine grada.

KTJS: Da li se poslednjih godina desilo da neki medij ne opravda sredstva, kao što je to nedavno bio slučaj na konkursu za sufinansiranje projekata iz kulture za prethodnu godinu (Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918)? Koje će sankcije snositi pomenuto udruženje?

JOVIĆ: Svi  projekti iz oblasti javnog informisanja kojima su odobrena sredstva za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, zaključno sa 2017 godinom, su opravdani, dok je evaluacija realizacije medijskih projekata odobrenih u 2018. godini u toku. Kada je reč o budžetskim sredstvima koja nisu opravdana u skladu sa zakonom i potpisanim Ugovorom, Gradsko veće na osnovu izveštaja komisije za pregled podnetih izveštaja o realizaciji projekata po raspisanom javnom pozivu za sufinansiranje projekata iz budžeta grada Vranja u oblasti javnog informisanja donosi zaključak da se predmet preda Gradskom pravobranilaštvu na dalju nadležnost i preduzimanje mera u skladu sa zakonom.

KTJS: Portal KTJS je došao do informacije da je RTV izgubio licencu regionalne televizije. Možete li da nam demantujete ili potvrdite ovu informaciju? Da li imate nekakva saznanja o ovoj temi?

JOVIĆ: Ovo pitanje nije u nadležnosti gradskog većnika za obrazovanje, kulturu I informisanje, te Vas upućujemo da odgovor potražite od nadležnih regulatornih tela i samoj Radio-televiziji Vranje.

KTJS: Zamolili bismo Vas i da se, u kontekstu sufinansiranja i metodologije podele novca poreskih obveznika grada Vranja, osvrnete i na organizacije civilnog društva, iako to i nije vaša primarna sfera interesovanja. Kako komentarišete proporciju u dodeli sredstava iz budžeta za civilna društva?

(primera radi, na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti društvenog i humanitarnog rada, od ukupno 10 miliona nevladin sektor je dobio između dva i tri miliona)

JOVIĆ: S obzirom da nije u mojoj nadležnosti, nemam komentar. Te informacije možete dobiti od resornog većnika.

KTJS: Da li su ovi ostali dobitnici – među kojima ima udruženja poput onih koja okupljaju osobe sa invaliditetom, zavičajna udruženja i ostala – direktni ili indirektni korisnici budžeta?

JOVIĆ: Nemam komentar jer ova oblast nije u mojoj nadležnosti. Uputila bih Vas na nadležnog gradskog većnika.

KTJS: Zbog čega je bilo potrebno pribaviti potvrdu Narodne banke Srbije (NBS) za prijavu na konkurs (cena 1.000 dinara), budući da je ona mogla da se nađe na sajtu NBS?

JOVIĆ: Potvrda koju izdaje NBS spada u javnu ispravu, a javna isprava je pismena isprava koju izdaje državni ili neki drugi organ. Njome se dokazuju činjenice koje ona sadrži.

 

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

 

Pročitano 457 puta