ponedeljak, 25 mart 2019 16:01

Da li mere štednje uvek moraju da pogode najsiromašnije

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(24 glasova)


Srbija je i po ekonomskom statusu podeljena na građane čiji su prihodi čak 9,7 puta veći od prihoda koji imaju najsiromašniji stanovnici zemlje, istaživanja su Zavoda za statistiku “Eurostat” i Republičkog zavoda za statistiku. To znači da je razlika između bogatih i siromašnih u Srbiji, pa samim tim i u gradovima zemlje, sve veća, te da takozvanu „klasnu“ sredinu čini sve uži sloj društva. Istraživanja “Eurostat”-a i Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da stanovništvo Srbije spada u red najsiromašnijih u Evropi
.

Na jednoj strani socijalne karte Srbije je blizu 70 odsto zaposlenih sa primanjima ispod proseka. Uz njih je više od polovine penzionera sa sličnim iznosom penzija, zajedno sa 600.000 korisnika socijalne pomoći i više od 400.000 nezaposlenih. Kada na drugoj strani, po pojedinim analizama, ima ukupno 10 odsto stanovnika koji imaju mogućnosti za luksuzni život, onda rasponi društvene nejednakosti više liče na “tanke niti” koje lako mogu da popucaju. Zato socijalna davanja mogu biti presudna ako se govori o ma kakvom ujednačavanju ličnih dohodaka.

Vranje kroz brojeve Centra za socijalni rad

U Vranju, prema podacima Centra za socijalni rad u 2018.  godini evedintirane su 1162 porodice, kao nosioci prava socijalne pomoći. Za ovu namenu novac se ne izdvaja iz budzeta grada Vranja, već iz budzeta Republike:

“Pomoć koristi i 3.136 njihovih članova porodice, što je ukupno 4298 korisnika Centra”, kaže Dragana Arsić, direktorka Centra u Vranju, ali ne daje podatak o novčanom iznosu.

 

 

 

 

 

 

 

Na sajtu ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja, rešenje o nominalnim iznosima  novčane socijalne pomoći,  potpisao je minister Zoran Đorđević.

 

 

 

 

 

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donosi

REŠENJE

o nominalnim iznosima novčane socijalne pomoći

"Službeni glasnik RS", broj 31 od 27. aprila 2018.

1. Polazeći od osnovice za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći, koja usklađena sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci od 1. aprila 2018. godine iznosi 8.283,00 dinara, nominalni iznosi novčane socijalne pomoći utvrđuju se:

1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini 1 od osnovice ili 8.283,00 dinara;

2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici u visini 0,5 od osnovice ili 4.142,00 dinara;

3) za dete do 18 godina u visini 0,3 od osnovice ili 2.485,00 dinara;

2. Ovo rešenje se primenjuje počev od utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć za april 2018. godine.

3. Ovo rešenje objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 338-00-002/3/2018-09

U Beogradu, 20. aprila 2018. godine

Ministar,

Zoran Đorđević, s.r.

 

 

Na osnovu ovog rešenja se vidi da četvoročlana porodica u Srbiji, čija su deca starosne dobi do 18 godina, mesečno može da ostvari pomoć u iznosu od 17.395 dinara, što je daleko manje od minimalne zarade, a o prosečnoj zaradi da i ne govorimo.

Za socijalno ugrožene osobe, koje dobijaju socijalnu pomoć obavlja se revizija, na godinu dana ili 9 meseci:


“Revizija na godišnjem nivou se vrši kod korisnika koji su nespopsobni za rad i privređivanje. U izveštajnom periodu bilo je 223 lica. Kod porodica sa više članova, odnosno dece, a bilo ih je 639, takođe se vrši revizija na godišnjem nivou. Kod radno sposobnih pojedinaca, nakon devet meseci po Zakonu o socijalnoj zaštiti, prestaje pravo na novčanu socijalnu pomoć, a nakon tri meseca ako je isti i dalje u stanju socijalne potrebe, obnavlja zahtev”, kaže direktorka Arsić.

 

Za jednokratna pomoć iz budzeta grada, 9 miliona

 

U Vranju je prema rečima Danijele Milosavljević, gradske većnice za socijalnu politiku i lokalnu upravu, budzetom grada za 2019. godinu za jednokratnu pomoć predvidjeno 9 miliona dinara:

Zvaničan podatak Nacionalne službe za zapošljavanje je da na teritoriji grada Vranja ima 5.508 nezaposlenih lica. Međutim, sva lica koja su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nisu nužno ni socijalno ugrožena, jer bi u suprotnom na evidenciji Centra za socijalni rad bio daleko veći broj osoba, korisnika novčane socijalne pomoći.  Za materijalnu podršku socijalno ugroženih kategorija za ovu godinu u budžetu grada je predviđeno 9 mliona. Parametar je uzet iz 2018. godine”, kaže Milosavljević za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS)

Ona dodaje da su u Centru za socijalni rad u Vranju, prošle godine pravo na jednokratnu socijalnu pomoć ostvarila 873 lica. Međutim za jednokratnu socijalnu pomoć ne javljaju se samo te osobe, već ima i sporadičnih davanja:

 

“Zahtev za jednokratnu socijalnu pomoć mogu podneti i lica koja nisu na evidenciji Centra za socijalni rad, već i osobe koje nisu u stanju socijalne potrebe. Sa jednokratnom pomoći, pomažemo i osobama koje su nesposobne za rad. One tokom godine jednokratnu pomoć mogu dobiti i tri puta”, pojašnjava većnica Milosavljević.

Gradsko veće jednom mesečno formira komisiju koja razmatra zahteve lica koja potražuju jednokratnu pomoć. Prema rečima Danijele Milosavljević, gradske većnice, 80 posto zahteva komisija odobri. Direktorka Centra za socijalni rad Dragana Arsić, kaže da se pomoć kontinuirano isplaćuje i da nema kašnjenja.

 

Radni aktivizam umesto radnog angažovanja

Među primarnim ciljnim grupama političkih stranaka, partija ili koalicionih partnera u predizbornim kampanjama, su upravo ljudi sa malim ili nikakvim primanjima, i penzioneri. Na osnovu takvih iskustava,  gotovo svaka izvršna vlast na lokalnom nivou donosi Odluke o modelima socijalne pomoći,  namenjene egzistencijalno-ugroženom stanovništvu.  Tako je od 2005. do 2016. godine, uključujući dve izmene,  u Vranju  bila na snazi Odluka o pravima iz oblasti socijalne zaštite i socijalne sigurnosti gradjana koji se finansiraju iz budžeta grada Vranja, kojom je 2008. godine regulisano prvo na radno angažovanje:

U zavisnosti od potrebe koju su iskazivala  javna preduzeća i javne ustanove, na godišnjem nivou broj radno angažovanih lica je varirao,  ali nikada nije bilo manje od  40 lica koja su angažovana mesečno. U zavisnosti od potrebe bilo je i do 150 radno angažovanih osoba mesečno, na šta je uticao i priliv sredstava u budžet grada, predviđen za ove namene, pošto je radno angažovanje finansirano i putem projekata od strane donator”, kaže za portal KTJS, Branimir Stojančić, gradski većnik za socijalna pitanja od 2005 do 2016. godine.

Aktuelna vlast u Vranju je 2016. godine ukinula radno angažovanje:

 

 

 

“Od 2016. godine, na snazi je Odluka o socijalnoj zaštiti, kojom nije predviđeno radno angažovanje te u skladu  sa tom Odlukom, više nije postojala mogućnost radnog angažovanja. Razlozi zašto radno angažovanje nije predviđeno ovom Odlukom su ti što radno angožovanje kao vrsta materijalne podrške nije predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti i radno angažovanje nije rad koji prepoznaje Zakon o radu”, jasna je Danijela Milosavljević, članica gradskog veća za socijalna pitanja i lokalnu upravu.

 

Znači li to da prethodna vlast u Vranju nije radila po zakonu, ili je deo budzeta vezan za “socijalu” drugačije kreiran?

“Na godišnjem nivou ukupan budžet za socijalnu zaštitu kretao se od 65 do 86 miliona dinara.  Za jednokratnu pomoć predviđeno je oko 20.miliona dinara. Ponavljam, radno angažovanje je finansirano i iz sredstava ostvarenih po projektu od viših nivoa vlastii li donatora, tako da nije bilo nezakonitosti u socijalnim davanjima”, objašnjava Stojančić, tvrdeći da ima čvrste dokaze za to.

On kaže da su radno angažovanje nakon Vranja, i druge lokalne samouprave uvele kao vid jednokratne pomoći ili kao posebnu uslugu socijalne zaštite i idalje ih primenjuju kao zakonit vid socijalne usluge:

“Pre ukidanja radnog angažovanja za lica u stanju socijalne potrebe, po modelu koji je imalo Vranje, država je donela Uredbu o radnoj motivaciji korisnika socijalne pomoći, koja je “preslikana” Odluka grada Vranja i pokazala se zakonitom. Takođe, pre ukidanja od strane sadašnje vlasti, protiv mene je zbog radnog angažovanja pokrenuto na desetine sporova pred nadležnim sudovima i svi su odbačeni. Dokazano je da nema nezakonitosti u random angažovanju korisnika socijalne pomoći”, kaže Stojančić.

Većnica, Danijela Milosavljević, tvrdi da  aktuelna vlast isključivo radi po zakonu, pa je zato doneta Odluka o ukidanju radnog angažovanja i uvođenja radnog aktivizma:

“Većina lica koja su bila radno angažovana nisu bila u stanju socijalne potrebe jer nisu bila na evidenciji Centra za socijalni rad, kao korisnici novčane socijalne pomoći. Svaki korisnik novčane socijalne pomoći koji nije radno sposoban, kroz jednokratne pomoći je bio sagledan”, pojašnjava Milosavljević.

Ona dodaje da lica koja su bila obuhvaćena radnim angažovanjem nisu bila osigurana, a moglo je doći i do povreda na radu, pa se nameće pitanje ko bi u tom slučaju snosio odgovornost za takve primere.

Cilj radnog aktivizma je da se ljudi koji su radno sposobni, a primaju socijalnu pomoć, aktiviraju, što podrazumeva obrazovanje, lečenje, radnu aktivaciju i društveno koristan rad:

Ove godine je radnim aktivizmom obuhvaćeno 11 osoba, od kojih je osmoro u Zdravstvenom centru a troje u zgradi opštine Vranje. Radno aktivne osobe koje su uključene u program angažovanja dobijaju sredstva u visini novčane socijalne pomoći za pojedinca na mesečnom nivou. Za radno aktivna lica iz budžeta se ne izdvajaju posebna sredstva već su to predviđena sredstava za novčana davanja. ”, kaže za portal KTJS, Dragana Arsić, direktorka Centra za socijalni rad u Vranju, i ponovo izbegava odgovor tome, o kojoj sumi novca se radi.

 

I prethodna i sadašnja vlast u Vranju su, kako možemo zaključiti radili i rade po Zakonu o socijalnoj zaštiti stanovništva. Prethodna vlast nije uvela radni aktivizam, jer kako kaže Branimir Stojančić, ovaj vid pomoći povlači određena uskraćivanja krajnjem korisniku u vezi sa pravima na ostale vidove novčane pomoći.  Kod radnog aktivizma pored novčanog dela koji se isplaćuje korisniku  javlja se i veliki, dodatni, opterećujući deo koji odlazi državi.

Aktuelna vlast, je prema rečima Danijele Milosavljević prihvatila radni aktivizam, jer je ovaj vid pomoći, iako uključuje manji broj socijalno ugroženih lica, sigurniji, i sledi Uredbu Vlade Srbije o random aktivizmu, koja je doneta 2014. godine.

Budzet za socijalna davanja od 9 miliona je čini se jako mali, i veoma fleksibilan. Na osnovu podataka iz teksta vidi se da je iz budzeta grada, za socijalna davanja, prethodna vlast u Vranju izdvajala i do, skoro 10 puta više para, u osnosu na aktuelnu, koja bez sumnje od 2016. “štedi” na socijalna davanja. Takođe, nismo došli do informacija o tome, kokoliku sumu novca Centar za socijalni rad dobija iz republičkog budzeta. Prema rečima većnice Milosavljević, to je pitanje za direktorku Arsić.  Ona pak, daje podatke o broju lica, a ne o parama koja ona dobijaju za jednokratnu ili trajnu socijalnu pomoć. Zato će nažalost, čitaoci ostat uskraćeni za informacije o tome kolika je minimalna a koliko maksimalna suma novca za jednokratna davanja, da li je reč o jednim te istim licima koja podnose zahteve za jednokratnu ili trenutnu pomoć  i  koliko para dobijaju  radno aktivirane osobe? Centar za socijalni rad je pod okriljem grada Vranja, pa bi obe sagovornice trebalo da pojasne na koji način se troši 9 miliona iz budzeta grada za najsiromašniji sloj stanovništva Vranja. Primera radi, ako su u izveštajnom periodu,  jednokratnu pomoć dobila 873 lica, a odobri se 80 posto, šta je sa preostalih 20 procenata? Da li ta suma ostaje Centru ili se novac vraća u budzet, u ovom trenutku zna samo Gradsko veće.

Pročitano 589 puta